Tužilac nezadovoljan kaznenom politikom

Republički javni tužilac Slobodan Radovanović ocenio je da je kaznena politika u Srbiji krajnje neefikasna i neadekvatna i kao primer naveo činjenicu da je u Okružnom sudu u Beogradu u poslednje četiri godine izrečeno svega sedam osuđujućih presuda za krivična dela korupcije.

Kazne izrečene u više od polovine svih osuđujućih presuda za najteža krivična dela ispod su zakonskog minimuma ili na njegovoj granici, precizirao je Radovanović na konferenciji za novinare.

Radovanović je, predstavljajući stanje kaznene politike, istakao je da su razlozi za to dužina trajanja sudskih postupaka, prekomerno korišćenje olakašavajućih okolnosti optuženih i značajno ublažavanje kazni koje su ispod zakonskog minimuma.

Broj optuženih protiv kojih nije doneta prvostepena presuda 2008. godine porastao je za 5.000 u odnosu na 2006. godinu dok je u istom periodu izrečeno sedam osuđujućih presuda što je, kako ocenjuje republički tužilac, zabrinjavajuće.

Prema Radovanovićevim rečima, u slučajevima silovanja, 30 odsto izrečenih kazni je ispod zakonskog minimuma, a 40 odsto je na samoj granici. 

Za ubistvo, za koje je zaprećena kazna od pet do 15 godina, u 63 odsto slučajeva kazna je ispod zakonskog minimuma, a za teško ubistvo minimalna kazna izrečena je u 76,5 odsto slučajeva. 

Primanje mita je u 67 odsto slučajeva kažnjeno zatvorom od šest meseci što je, kako je istakao Radovanović, ispod zakonskog minimuma, dok je za posedovanje ili preprodaju droge 49 odsto izrečenih kazni minimalno.

Polovina svih osuđenih za zloupotrebu službenog položaja dobila je uslovne kazne, a teži oblik tog dela kažnjavan je ispod zakonskog minimuma u čak 100 odsto slučajeva, rekao je Radovanović.

Napomena tužioca je da se nešto mora menjati u kaznenoj politici ukoliko želimo efikasnu borbu protiv korupcije.

"Takva kaznena politika ne može da bude u funkciji prevencije i sankcije, niti efikasna u borbi protiv različitih oblika kriminala", ocenio je Radovanović.

Tužilaštvo povećava broj uloženih žalbi kao instrumenta pomoću kog utiče na kaznenu politiku, ali se one u 50 odsto slučajeva u drugostepenom postupku odbijaju.