"Mirdita, dobar dan" – mirovna inicijativa ili provokacija

Razmenom umetničkih ideja, debatama i diskusijom doprineti izgradnji trajnog mira i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.Taj cilj, pre tačno deceniju, postavili su organizatori festivala "Mirdita, dobar dan".

Na kraju prve dekade izazavali su nemir odabirom datuma održavanja. Nije bio problem dan otvaranja, ni zatvaranja, već središnji – 28. jun, Vidovdan.

Konačna odluka, kako piše i na sajtu festivala, na Vidovdan neće biti festivalskih događaja, već samo razgledanje Beograda.

"Upravo je promenjen zbog toga što se sam odabir datuma, a to je otvaranje 27. i zatvaranje 29. od strane ekstremnih grupa tumačilo na način da se doprinosi podizanju tenzija u društvu. Mi, zaista, smo uradili sve što je do nas kao organizatora, a to je da smo sve javne događaje prebacili na 27. i 29. tako da, u tom smislu, ja verujem da mi kao predstavnici civilnog društva jesmo spremni na neku vrstu kompromisa i razgovora, jer je to upravo ono što nas razlikuje", kaže Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prave, koja je jedan od organizatora festivala.

Oštra reakcija zvaničnika

Svemu je prethodila oštra reakcija srpskih zvaničnika.

"To jeste jedan skup visokog rizika, na taj dan, i trebalo bi razgovarati sa organizatorima da imaju u vidu da to može da bude provokacija i da bi to možda mogli i da razmišljaju o odlaganju svega toga", bila je poruka ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.

Detaljniji su bili predsednik Privremenog organa Beograda i pojedini ministri u Vladi.

Oni bi ga zabranili da mogu, a pošto ne mogu jer koriste privatni zakupljeni prostor – poručuju da su izričito protiv održavanja. Pored ostalog, i zbog onoga što se, kako kažu, ranijih godina čulo u delu programa festivala.

"Jedna od tema na debatama bila je i 'Zašto se članstvo u međunarodnoj organizaciji kao što je Unesko, čiji je cilj negovanje baštine i promocija kulture, vidi kao igra u kojoj jedna strana nužno gubi' na kojoj je izrečeno: Na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika, a politika pokušava da podeli tu baštinu po nacionalnosti, na srpsko i albansko", bio je komentar predsednika Privremenog organa Grada Beograda Aleksandra Šapića.

Ministar kulture Nikola Selaković smatra daorganizacija festivala "Mirdita, dobar dan" u Beogradu, i to na Vidovdan, „ne predstavlja samo provokaciju, već nešto što manifestuje odnos albanske, prištinske vrhuške prema onome što je srpska kultura“.

"Patrijarhu Profiriju bio je zabranjen ulazak u svoju kuću – Pećku patrijaršiju, a glumcu Nenadu Jezdiću da na severu KiM odigra monodramu ‚Knjiga o Milutinu‘. To pokazuje da kultura postaje ozbiljna žrtva terora Prišitne“, naveo je Selaković.

Organizatori festivala, koji se od pre tri godine organizuje i u Prištini, kažu da nailaze na osudu dela javnosti i u tom gradu, te da su se, u bilo kom datumu, na obe strane nalazile zamerke.

Decenija kontroverzi

Upitana da li su organizatori svesni šta Vidovdan znači za ljude u Srbiji, Sofija Todorović odgovara da kao neko ko je iz Srbije smatra da simbolika tog praznika ni na koji način nije ugrožena festivalom "Mirdita, dobar dan“.

"Zašto na Vidovdan da ne razgovaramo o Kosovu? Da li postoji bilo koji segment festivala koji vređa Vidovdan, unižava ga, negira religijske praznike. Ja samo mislim da je ovde na delu jedna politička zloupotreba festivala", ističe Todorovićeva.

Iako se festival češće održavao pod opsadom policije i uz proteste desničara, bilo je i drugačijih momenata. Primera radi, 2016. kada je pročitano zajedničko pismo tadašnjeg premijera Srbije i Albanije Aleksandra Vučića i Edija Rame. Obeleženo je tada 80 godina od rođenja glumca Bekima Fehmiua.

"Pre nekoliko godina, možda je u nekoj drugoj atmosferi to moglo da ispuni svoju umetničku i kulturnu ili saradničku funkciju. Međutim, u ove dane, kada imamo pogrom i neku vrstu terora nad Srbima u kosovskoj pokrajini, u ovom severnom delu, nekako nije baš poželjno i ne doprinosi saradnji, naprotiv, mislim da odmaže", smatra sociolog kulture Zoran Avramović.

Čemu god da je doprineo, na sajtu festivala i dalje piše da je inspiracija za realizaciju festivala "Mirdita, dobar dan" upravo Bekim Fehmiu - rođeni Sarajlija, albanskog porekla, koji se izjašnjavao kao Jugosloven, a živeo u Beogradu.