Zdravlje mladih sportista – deo šampionske slagalice koji se često zaboravlja

Dati gol u finalu takmičenja, postići koš u poslednjoj sekundi, osvojiti poen u tenisu, preplivati bazen u rekordnom vremenu, sve je ovo važno, ali bez napornog treninga, dobre ishrane i mnogo odricanja – to je nemoguće.

Jedan deo šampionske slagalice, međutim, mnogi često zaborave – biti zdrav. Teško je to deci objasniti, a nekad i ambicioznim roditeljima.

Najčešće se sportski pregledi preskaču baš u mlađim kategorijama, ukazuju treneri.

"To se dešava obično kod najmlađih, školaraca i onih koji tek kreću sa treninzima jer smatraju da to nije obavezno. Kažemo im da moraju, prvo zbog Zakona o sportu, a ni mi nećemo da preuzmemo odgovornost na sebe da se nešto desi", kaže Dragiša Stamenković iz KK "Ras".

"Roditelji ni operacije ne prijavljuju"

Dr Nikola Čikiriz, predsednik Udruženja licenciranih lekara medicine sporta, kaže da, prema njegovom iskustvu, klubovi insistiraju na pregledima jer roditelji često nisu odgovorni i ne prijavljuju zdravstveno stanje deteta.

"Imali smo situaciju da dete ima operaciju srca, a oni ni doktorima to ne prijave", ističe Čikiriz.

Ima mnogo dece koja treniraju i njima je važan samo trening, pa je na roditeljima i zaposlenima u klubu da im skrenu pažnju na to da su i pregledi važan deo sporta.

To potvrđuje i činjenica da se starija deca i profesionalni sportisti redovno kontrolišu.

Najmanje dva pregleda godišnje

Većina ih ide u Republički zavod za sport i medicinu sporta, gde se godišnje pregleda više od 10.000 sportista. Mnogi idu, takođe, u privatne klinike, gde je cena pregleda od 1.200 do 2.000 dinara.

Prema Zakonu o sportu, u toku godine moraju da se urade najmanje dva osnovna pregleda.

"Oni koji se bave takmičarskim sportom, jednom godišnje obave specifična testiranja, pogotovo ergospirometriju i ultrazvučni pregled srca. Sportisti ponekad zbog nestručnog treninga i nesportskog načina života i ne osete kada se njihovo zdravlje naruši", ističe prof. dr Vladimir Jakovljević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta.

Doktor Čikiriz objašnjava da obavezan pregled obuhvata anamnezu, opšti fizikalni pregled, krvnu sliku, šećer u krvi i urin i EKG na šest meseci.

"Svaki savez ima svoju medicinsku komisiju koja može da propiše šire preglede i da budu češći", dodaje Čikiriz.

Međutim, to ne može svaki lekar da uradi, te se dešava da najmlađe pregledaju pedijatri, pa deca nekad ni ne urade sve potrebne testove.

"Treba da ih obavljaju stručni ljudi, obučeni, isključivo lekari medicine sporta. Tako je i po zakonu, ali se često zakon ne poštuje", navodi dr Jakovljević.

Čikiriz naglašava da nam veliki broj rekreativaca umire u sportskim centrima, što je, smatra, besmisleno jer živimo u 21. veku.

Kazne klubovima

I treneri imaju važnu ulogu jer treninzi za decu ne mogu da budu isti kao za odrasle.

Klub može da bude kažnjen ako ne organizuje pregled, novčano ili da mu se zabrani rad na određeno vreme, ali se to retko dešava, kažu upućeni.

Ni sportski inspektori ne mogu svuda da stignu, jer ih nema dovoljno. Odgovornost nije samo njihova, već i klubova i roditelja.