Zgrada Generalštaba – između trampovskog kredibiliteta i memorijala žrtvama NATO-a

Od fotografije na Tviter nalogu zeta Donalda Trampa, preko pregovora i oštre polemike, do prvog koraka u realizaciji ideje da na uglu Nemanjine i Kneza Miloša na mestu ruševina nikne gradilište.

Iako su američke kompanije i ranije bile zainteresovane da grade na mestu koje je NATO gađao pre četvrt veka, ovog puta namere se konkretizuju.

Na šta se obavezuju ugovorne strane

"Na osnovu tog ugovora budući partner ima pravo da krene u projektovanje koje mora da obavi uz saglasnost svih nadležnih srpskih institucija, kako onih nadležnih za zaštitu spomenika kulture, tako i onih koji se tiču urbanizma. Kada sve to bude završeno znaćemo tačno koliko vredi čitav kompleks i znaće se koliko vredi i zemlje, i na osnovu toga će biti potpisan pravi komercijalni ugovor", objašnjava Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Zemljište ostaje vlasništvo Srbije, izdaje se na 99 godina, kaže Vesić. Prema pisanju Njujork tajmsa na parceli, u dve kule biće luksuzni hotel, poslovni i stambeni prostor, tržni centar. Tome na tom prostoru, poručuje struka, nije mesto.

Ko treba da gradi Memorijalni centar, Amerikanci ili Srbi

"Ovo je pitanje digniteta struke, jednog kvaliteta našeg arhitektonskog okruženja, odnosa prema arhitektonskoj baštini, odnosno odnosa prema sopstvenoj kulturi i kulturnim lejerima koji su iza nas. Za mene je Generalštab i pitanje identiteta i pitanje samopoštovanja i pitanje našeg odnosa prema jednom mestu na kome su nam pokazivali svoju nadmoć i gde su direktno ponižavali nešto što bih ja zvao ovom državom", smatra Branislav Mitrović, profesor emeritus Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Zgrada Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu proglašena je za kulturno dobro šest godina nakon što je srušena u NATO bombardovanju. Kompanija koja ovde bude gradila biće u obavezi da u okviru kompleksa izgradi i memorijalni centar posvećen svim žrtvama NATO agresije.

Memorijal bi bio u vlasništvu države. O njegovom izgledu odlučivaće se na konkursu.

Mitrović ukazuje da, ako govorimo o memorijalu na mestu Generalštaba, da to ne može da bude sakriveno u nekom dvorištu, pored neke ogromne korporativne kuće nekog, kako kaže "ogromnog trampovskog kredibiliteta ili arhitektonske boje".

"Nemamo memorijalni centar žrtvama nato agresije, a smeta im kad se gradi memorijalni centar. Pa im smeta ko to gradi, da li će graditi Amerikanci ili Srbi. Možda je i najmoralnije da oni koji su izvršili tu agresiju na neki način pokažu pijetet prema žrtvama", smatra Vesić. 

Saopštenje Zavoda za zaštitu spomenika

"U skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, za intervencije na nepokretnostima koje uživaju status kulturnog dobra neophodno je pribavljanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i saglasnosti na projekat i dokumentaciju iz nadležnosti Zavoda. Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra – spomenika kulture donosi Vlada shodno Zakonu o kulturnom nasleđu, na osnovu koje se briše iz registra kulturnih dobara", navodi Zavod za zaštitu spomenika.

Zgrada Generalštaba, jedan od simbola Beograda, delo je Nikole Dobrovića, građeno '50-ih i '60-ih. U vreme monarhije na tom mestu bile su Vojna akademija i Ministarstvo odbrane. Šta će biti nakon revitalizacije, znaće se, kaže ministar građevine, kada projekat bude završen.