Читај ми!

Urbano pčelarenje – med sa vrha solitera kvalitetan kao livadski

Gradski med je hit u svetu, a Beograd u tom trendu ne zaostaje. Gosti „Hajata“ ga dobijaju sa krova hotela, a ostalo se nudi kao poseban beogradski suvenir. Kvalitetom ne zaostaje za medom sa livade, a urbani pčelari za naš portal objašnjavaju zašto su se opredelili da košnice drže na krovovima zgrada.

Za Stanka Rajića nema lepšeg početka dana nego kada sa svojom pčelarskom mrežicom i dimilicom krene da proverava košnice. Bio bi to uobičajen pčelarski posao da se košnice ne nalaze na krovovima beogradskih solitera. 

„Osećaj kada se popnete na neki krov zgrade je neverovatan. Tokom leta, kada su velike vrućine, pčelinjake često obilazim u ranim jutarnjim satima. Gotovo nikada ne mogu da odolim a da ne slikam panoramu grada. Uz objavu fotografije na društvenim mrežama samo napišem 'Dobro jutro, Beograde'. U tim prizorima i zvuku pčela jedino što možete jeste da uživate. Tada su vam daleko i gradska gužva i buka“, počinje priču Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara.

I dok je u metropolama razvijenih zemalja urbano pčelarenje odavno zastupljeno, u srpskoj prestonici se sa ovom praksom počelo 2018. godine.

“Video sam kako to rade pčelari u svetu i predložio sam to našem udruženju. Cilj mi je bio da približim život ovog predivnog bića gradskoj populaciji. Mnogi su me začuđeno gledali. Danas je naše udruženje poznato na prostorima bivše Jugoslavije, a i šire”, kaže naš sagovornik.

Gradski med je, dodaje, izuzetnog kvaliteta, što potvrđuju rezultati testiranja koje dva puta godišnje radi u Centru za ispitivanje namirnica.

“U Beogradu ne možete izvrcati sortni med poput bagremovog, lipovog ili suncokretovog. Gradski med je poput livadskog, jer mu raznovrsno bilje daje izuzetnu aromu. Na kraju pčelarske sezone obavezno bude i medljike, a to je poput šumskog meda”, objašnjava Rajić.

Košnice se u Beogradu nalaze se na krovovima nekih kompanija, stranih ambasada i hotela.

“Prvi susret sa urbanim pčelarstvom sam imao 2011. u Kanadi. Budući da kao kompanija sledimo projekat 'Spasimo planetu', smatramo da je pčelarstvo veoma bitan deo tog lanca. Svedoci smo da je Beograd, u odnosu na mnoge svetske metropole, zelen grad”, kaže Milan Čotra iz hotela Hajat ridžensi.

“Na ovaj način imamo kvalitetan proizvod koji možemo s ponosom da ponudimo gostima hotela. Takođe, pokazujemo koliko nam je bitna životna sredina i da brinemo o njoj”, dodaje naš sagovornik uz poziv i ostalim kompanijama da se priključe urbanom pčelarenju.

Koliko košnica može da bude na jednoj zgradi nije određeno propisima.

“Cilj urbanog pčelarstva nije ubiranje meda i prikupljanje ostalih pčelinjih proizvoda, nego edukacija stanovništva o važnosti pčela za očuvanje ekosistema. Nismo mi, niti nam je to namera, doneli pčele u grad. One su tu odavno. Mi smo ih samo stavili u košnice i vodimo brigu o njima”, navodi Stanko Rajić.

Ipak, dodaje, med koji se na taj način proizvede ima svoje kupce, iako, mnogi i dalje ne prepoznaju u potpunosti sve prednosti njegovog korišćenja.

“Većinu meda kompanije sa kojima imamo ugovor koriste za poklon svojim poslovnim partnerima. Naravno, teglice gradskog meda se posebno brendiraju za svaku kompaniju s kojom sarađujemo”, navodi ovaj pčelar.

“U gradskom medu se nalazi mala količina polena koji može da izazove alergije. Dugotrajnom konzumacijom takvog meda postepeno se stvara otpornost na polenske alergije”, objašnjava Rajić.

Raznovrsno i bujno bilje i nekorišćenje pesticida izuzetno pogoduje gradskim pčelama. Zbog bogate ishrane one se bolje i brže razvijaju, a prinosi meda nekada umeju da budu i tri do četiri puta veći nego u košnicama koje se sele po pašama.

“Gradske pčele će sigurno ovaj negativan period koji smo imali zbog pada temperatura lakše prebroditi, jer je Beograd prepun bilja i pčelinja društva nisu zavisna isključivo od medenja i cvetanja bagrema, već imaju na raspolaganju izobilje hrane. Prošlog vikenda se već osetio miris rane lipe, a u Beogradu imaju nekoliko vrsta lipa koje izuzetno pogoduju razvoju pčelinjih društava, jer produžavaju pašu“, ističe ovaj pčelar.

„Pčelari iz našeg udruženja pokrenuli su i akciju pod nazivom 'Ne kosi još, lolo', koju sprovodimo sa gradskim zelenilom. To znači da parkovi ne moraju da se kose tako da trava bude kao na Vimbldonu, već može da ostane nešto viša da bi pčele imale hranu“, dodaje Rajić.

Najveći je problem kod urbanog pčelarenja jeste tretiranje komaraca iz aviona. Neki naučnici tvrde da pčele u gradskoj sredini zbog zagađenja žive tri do pet dana kraće, ali naš sagovornik kaže da to nije primetio u svojim društvima.

петак, 12. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару