Svet se okrenuo zelenoj energiji, ali ne odustaje od nuklearki

Pre nekoliko dana u Briselu je završen samit o nuklearnoj energiji koji je organizovala Međunarodna agencija za atomsku energiju. Tom prvom Samitu o nulearnoj energiji koji je napravljen posle mnogo godina prisustvovala je i Srbija. Zaključeno je da globalno moramo da se okrenemo novim izvorima energije jer zbog rasta industrije, ali i sve višeg standarda građana, raste potrošnja struje.

Najpre da promenimo zakone koje se odnose na nuklearke.

U Francuskoj i u mnogim zemljama EU, pre svega istočnim zemljama, sve se više spominje atomska nuklearna energija kao način da se održi karbonska neutralnost do 2050. godine.

Novinarka RTS-a Ružica Vranjković, koja prati sektor energetike, kaže da prioritet u svetu, u Evropi, a prioritet i u Srbiji jeste obnovljiva energija, međutim, svet je shvatio da mora da postoji bazna energija kao što su gas i nuklearna energija.

"Moram samo da podsetim da energetska kriza koja je bila najveća u istoriji 2022. godine upravo nam je i pokazala da moramo imati stabilne izvore snabdevanja. I energetska kriza nije nastala zbog rata u Ukrajini. Nju je rat u Ukrajini samo produbio“, kaže Ružica Vranjković.

Napomenula je da je kriza nastala na leto kada je bila suša, kada nisu mogle da rade hidroelektrane, nije bilo vetra, sunčeva energija nije bila dovoljna i sve zemlje, posebno evropske, proizvodile su struju iz gasnih elektrana i potrošile su gas.

Istakla je da moramo imati baznu energiju, a nuklearna energija je prepoznata kao dobar osnov i siguran izvor snabdevanja.

Dileme zbog bezbednosti

Bezbednost je prva reč na koju pomislimo kada se spomene nuklearna energija, a viši naučni saradnik iz Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla" Đorđe Lazarević rekao je da su upravo strahovi doveli do poboljšanja nuklearne sigurnosti elektrana današnjice.

"Kod postojećih elektrana druge generacije, uglavnom, verovatnoća za dešavanje težih nuklearnih akcidenata jeste deset na minus četvrti do deset na minus peti. Kod ovih današnjih koje se grade, spuštena je ta verovatnoća na deset na minus šesti – deset na minus sedmi, dok reaktori budućnosti, pogotovo ove male snage, kod njih je spuštena verovatnoća na deset na minus osmi. To znači da može da se dogodi jedan akcident u nekoliko stotina miliona godina“, kaže Lazarević.

Dodao je da je to ogroman iskorak u oblasti nuklearne sigurnosti.

Vranjkovićeva je istakla da prerada iskorišćenog nuklearnog goriva, odnosno minimizacija radioaktivnog otpada, kao i nuklearna sigurnost i potreba za energijom jesu stvorili priliku da nuklearna energija ponovo bude vrlo prihvatljivo rešenje.

Naš zakon zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana. Moratorijum je donet 1989, tri godine nakon incidenta u Černobilju.

Razvoj nuklearne nauke

Novinarka RTS-a smatra da je za Srbiju ključno da mora da razvija nuklearnu nauku, a mi nemamo stručnjake.

"Srbija je zemlja koja je okružena nuklearkama. Mađarska ima nuklearku. Ta nuklearka se nalazi samo 50 kilometara od naše granice. Rumunija ima nuklearku, Bugarska. Zajednička je nuklearka Hrvatske i Slovenije“, pobrojala je Vranjkovićeva nuklearke u našem najbližem okruženju.

Lazarević kaže da kad su u pitanju kadrovi, ne treba da se brinemo: kad se stvori perspektiva za mlade ljude, stvoriće se i kadrovi.

"Strah uvek postoji, bezbednost je najvažnija, ali treba podsetiti da su nuklearne elektrane tako projektovane da mogu da izdrže najjači udar aviona, najjači zemljotres, ali uvek naravno rizik postoji. Za sve postoji rizik i za rad termoelektrana i hidroelektrana, postoji rizik“, kaže Ružica Vranjković.

Evropa ne može bez nuklearne energije

Istakla je da Evropa definitivno ne može bez nuklearne energije, jer bi bile ogromne nestašice struje.

Lazarević je objasnio da se Zakon odnosi na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i postrojenja, ali Zakon nam ne zabranjuje da se bavimo istraživanjem i obrazovanjem u ovoj oblasti.

Novinarka RTS-a kaže da je Prvi samit, koji je bio prošle nedelje u Briselu, organizovala Belgija sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, a Belgija je zemlja koja je odustala od nuklearki, međutim u vreme krize se predomislila.

"Od 396 nuklearki u svetu koje su aktivne, gotovo polovina je u Evropi. Najviše ih je u Francuskoj. Francuska najavljuje gradnju čak 16 nuklearki u narednim decenijama“, rekla je Ružica Vranjković.