Poverenje – ključna reč za stručnjake koji pomažu deci žrtvama nasilja

Već tri meseca u Nišu radi Savetovalište za decu koja su žrtve nasilja. Zbog velikog broja prijava nasilja nad decom, to je prvi grad u Srbiji koji je dobio specijalizovanu ustanovu. Pomoć mogu da zatraže i deca iz okolnih opština. S druge strane, već četiri decenije Savetovalište za brak i porodicu u okviru gradskog Centra za socijalni rad u Beogradu, besplatno pruža terapijske i savetodavne usluge. Iako postoji institucionalna podrška, broj prijava nasilja nad decom je i dalje veliki.

Koliko dece u Srbiji trpi nasilje? O tome se ne vodi precizna evidencija. U niško Savetovalište za decu žrtve nasilja, za tri meseca, osmoro ih je u pratnji roditelja došlo po pomoć.

Prema podacima tamošnjeg Centra za socijalni rad, tokom godine se prijavi oko 200 slučajeva nasilja nad decom – zvanično.

Psiholog Branka Tišma kaže da je vrlo važno kako će se pružiti podrška i porodici da izađe na kraj sa tim da je njihovo dete bilo izloženo nasilje.

"Kada se dešava porodično nasilje, tek onda je jako važno da se uključe različite institucije koje će pružiti podršku na različite načine“, kaže Tišma.

Sonja Šćekić iz Savetovališta za decu žrtve nasilja rekla je da se može primeti da dete ima psihosomatske tegobe, da je anksiozno, da ima poremećaj spavanja, da izbegava da odlazi u školu.

Deca neretko nisu ni svesna da trpe nasilje. Dete koje prisustvuje nasilju u porodici, takođe je žrtva – posledice ostaju za ceo život. Podsvesno smatraju da je situacija u kojoj se nalaze normalna.

"Deca koja su izložena nasilju u porodici često imaju doživljaj da su oni krivi za to što se roditelji svađaju, tako da o tome treba voditi računa, ali pratite ponašanje, pratiite crteže, pratite njihove iskaze, pratite da li često ulaze u neke sukobe", kaže Branka Tišma.

Osim dece, na terapijama je obavezno i prisustvo roditelja.

"Roditelji obično pokušavaju da sami reše problem, ali kada uvide da to jednostavno ne ide, onda se odluče da zatraže pomoć stručnjaka. U situaciji da roditelj sazna da je dete doživelo nasilje, tada ne sme da postoji panika, ne sme da postoji šok, to dete ne sme da vidi. Tada se detetu ne smeju postavljati optužujuća pitanja tipa zašto si tamo išao, zašto mi nisi rekao", napominje Šćekićeva.

Poverenje je ključna reč za stručnjake koji pristupaju deci žrtvama nasilja, a prevencija u sistemu u kojem neretko istrajava uverenje da su batine iz raja izašla.

Ipak, psihologe ohrabruje i iskustvo da sve više ima onih koji su spremni na razgovor.