Više od 6.000 raseljenih pokušava da reši problem oduzete imovine kroz projekat besplatne pravne pomoći

Porodica Ljubinka Jovanovića iz Uroševca dve decenije pokušava da povrati svoju kuću, u međuvremenu zapaljenu, pa srušenu, a plac im je, kako kaže, na prevaru oduzet. Zatražio je besplatnu pravnu pomoć i čeka odluku suda.

“To lice ih je držalo u zabludi da će da proda imovinu sve dok jednog dana nisu saznali da je punomoćnik na svog sina preneo njihovu imovinu. Istog dana su overili punomoćje, overili ugovor i taj ugovor je predat u službu katastra u Uroševcu na sprovođenje", kaže Žarko Gajić, pravnik na slučaju Ljubinka Jovanovića.

Slučaj porodice Jovanović jedan je od 6.000 pokrenutih predmeta kojima se zahteva povratak imovine. Prednost besplatne pravne pomoći je i to što ih advokati zastupaju i pred sudovima u Prištini. Kažu da se na pravdu dugo čeka, zbog sporosti tamošnjih sudova.

"Trenutno smo vratili samo u ovom projektu preko 2.700 000 vrednosti imovine, a oko tri miliona imovine je u postupku pred sudovima i ostalim organima i mi očekujemo povraćaj. Trenutno imamo preko 5.000 Otvorenih slučajeva, onda možete da zamislite koliki je to iznos i koliki je to broj ljudi, koliko je porodica koji čekaju našu pomoć", kaže Radoš Dabetić, vođa projektnog Tima

Proces otežava kažu, i to što do neophodne dokumentacije - dolaze sporo i teško.

“Osamdeset posto korisnika su interno raseljena lica, povratnici prema Sporazumu o readmisiji i ljudi na koje je uticao sukob na Kosovu i Metohiji. Rad na ovom projektu nije završen, jer postoje ljudi koji i dalje čekaju da im se obezbedi pravda”, kaže Emanuel Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Pitanje imovine podrazumeva neprikosnoveno ljudsko pravo i kada iza takvog jednog projekta stoji Evropska unija, onda se u Prištini ne ponašaju onako bahato kako se generalno ponašaju prema Srbima, rekao je Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM.

Projekat se nastavlja od 1. januara, a do sada je Evropska unija u njega uložila gotovo pet miliona evra.