Oproštaj od Nikole Mirkova

Od Nikole Mirkova oprostili su se porodica, kolege, saradnici i prijatelji. 

Na komemorativnom skupu u Kamenoj sali Radio Beograda obratili su se Darko Tanasković, Nenad Šebek, Vojislav Žanetić, Zoran Stanojević, Čedomir Vasić, Momčilo Simić, Nataša Drakulić, Petar Stanojlović. 

Govorili su o Mirkovu kao retkoj renesansnoj intelektualnoj ličnosti u našem društvu, uz poruku da je u svemu što je radio bilo nešto od prosvetiteljskog duha.

“Nikola Mirkov za mene bio je pre svega čovek mere, čovek ozbiljnosti i čovek velike odgovornosti. Sa izrazito razvijenim osećanjem za opšte dobro, u onom platonovskom smislu bavljenja društvenim poslovima, pa i politikom iz koje je sada već potpuno iščileo“, rekao je prof. dr Darko Tanasković.

Novinar Vojislav Žanetić ukazao je na to da je Nikola Mirkov jedan od najznačajnijih ljudi iz nekih drugačijih – i srećnih i nesrećnih – vremena, dok je Momčilo Simić iz Radio Beograda ukazao na to čime nas je zadužio da ga poštujemo i uvažavamo.

Urednik RTS-a Zoran Stanojević ukazao je na to da je Mirkov postao generalni direktor RTS-a u izuzetno složenom trenutku i bez ikakve pripreme, a da je uspeo da sačuva sve dobro i da dosta toga unapredi.

"Vodio je računa o interesima kuće za koju su njegov život i karijera, rekao bih, čvrsto vezani, čak i kada mu radna knjižica nije bila u Takovskoj“, rekao je Stanojević.

Akademik Ljubomir Simović od Mirkova oprostio se pesmom, koju je čitala glumica Ljiljana Blagojević.

Nikola Mirkov je rođen u Beogradu 1947. godine. Ceo svoj život utkao je u RTS. Bio je dugogodišnji direktor u RTS-u, gde je tokom svoje karijere radio i kao novinar i kao urednik.

Osnivač je Galerije RTS-a, pokretač "Kulturnog dnevnika", "Malog dnevnika", namenjenog deci, i dokumentarnog serijala "Zaboravljeni umovi". Do pre nekoliko meseci, dok ga bolest nije sprečila, Nikola Mirkov bio je i predsednik Saveta za likovno stvaralaštvo i Izdavačkog odbora RTS-a.

I kako su danas rekli njegovi prijatelji i kolege - Nikola Mirkov je onaj čovek koji nikada nije ušao u čitanke a beskrajno je bio značajan. Kao baza i stub na kome su stajali mostovi kulture.