Psihološka podrška za sve učesnike u saobraćajnim nezgodama

Projekat sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja u saradnji s Društvom psihologa Srbije i Ministarstvom unutrašnjih poslova, a inicijativu je pokrenulo Udruženja roditelja čija su deca poginula u saobraćaju.

Otvorena je besplatna telefonska linija za sve koji osećaju da im je potrebna pomoć. Broj je 0800 085 087, a linija radi svakog radnog dana od 10 do 16 sati.

“Ovaj projekat podrazumeva besplatan servis, psihološku podršku za sve one kojima je ona potrebna. Naime, pokazalo se u svetu da takav pristup delovanja nakon saobraćajne nezgode daje dobre rezultate u smislu da žrtvama saobraćajnih nezgoda, porodicama, roditeljima, ljudima koji su ostali sa trajnim invaliditetom, pomaže da prevaziđu tu krizu i da koliko-toliko mogu da nastave normalan život”, navodi savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić.

On kaže da je ovo prvi put da se ovakav projekat pokreće u Srbiji i da mu je prethodila dvogodišnja priprema u vidu obuka stručnjaka koji će raditi s ljudima.

“U prethodne dve godine sprovedena je edukacija i sertifikacija psihologa i stručnih lica, a izrađen je i priručnik koji će im pomoći u radu s pozivaocima. Ovaj projekat podrazumeva da se osposobi mreža na celoj teritoriji Republike Srbije i da ljudi mogu da dobiju pomoć u svom mestu ili nedaleko od njega”, navodi Milan Ilić.

Pomoć potrebna i pomagačima i svedocima

Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja naglašava da je ovaj pristup zasnovan na naučnim dokazima iz celog sveta koji su pokazali da ovakva vrsta pomoći ima efekta.

"Nekad je ljudima dovoljna neka topla reč ili savet, ali ima i slučajeva kada je zaista potrebna ozbiljna, stručna, psihološka pomoć kako bi se prevazišle stresne situacije. Neko ostane bez nekog svog bližnjeg, neko doživi tešku povredu zbog koje mu i nakon oporavka ostanu posledice, nekad je to trajni invaliditet i tu je zaista neophodna i podrška stručnjaka", kaže Ilić.

Prema njegovim rečima, traumu mogu da dožive i oni koji su pomagali u saobraćajnim nezgodama, kao što su pripadnici Službe hitne pomoći, Vatrogasne službe ili svedoci koji su se zatekli na licu mesta i koji su ukazivali pomoć povređenima.

"Nekada su terapije potrebne i celoj porodici, nekad je potrebno sprovesti više tretmana kako bi učesnici i svedoci saobraćajnih nezgoda mogli da normalno nastave život", ističe Milan Ilić.

Ističe da je sledeći izazov održivost ovog sistema i navodi da će Agencija za bezbednost saobraćaja to pokušati da ostvari kroz saradnju s Ministarstvom zdravlja i lokalnim samoupravama, kako bi ova vrsta podrške postojala u što više mesta u Srbiji. “Za sada je važno da se promoviše ovaj servis. I zato ćemo i kroz druge kanale komunikacije pokušati da dopremo do što većeg broja ljudi”, poručuje Ilić.

U 2023. značajno smanjen broj povređenih i poginulih

Za prvih deset meseci 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, u Srbiji je u saobraćaju oko 70 ljudi manje poginulo, a oko 2.400 je manje povređeno.

Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić kaže da da trend smanjenja broja saobraćenih nezgoda i posledica postoji već petnaestak godina. Naveo je primer da je 80-ih godina 20. veka, kada su broj automobila i frekvencija saobraćaja bili znatno niži, godišnje u saobraćaju stradalo oko 1.500, 1.600 osoba, dok je sada taj broj između 500 i 600 – skoro trostruko manji.

Na pitanje da li su tome doprinele kamere koje snimaju saobraćaj i povišene kazne, kao i često prisustvo ove teme u medijima, Ilić odgovara: “Mislim da je sve zajedno. Pokazalo se da kampanja zajedno sa doslednim sprovođenjem postojećih zakona daje najbolje rezultate."

U Francuskoj je, kaže, pre jedne decenije prepolovljen broj poginulih, pošto su sproveli kampanju, pooštrili zakonske mere i dosledno ih sprovodili.

"Kada je u Srbiji usvojen Zakon o bezbednosti saobraćaja 2009. godine, imali smo značajan pad broja poginulih u toj godini. Dakle, i kampanja koja je najavljivala strože mere i uvođenje termina nesavesnih vozača, i oduzimanje dozvola i značajne kazne – sve to je uticalo na ljude. Sistem bezbednosti saobraćaja je sveobuhvatan, kompleksan i zato je važno da svi subjekti, svaki faktor koji može da doprinese poboljšanju, da ga ne zanemarimo, nego da ga koristimo”, zaključuje Ilić.

Veći standard – manje nezgoda

Ilić napominje i da je broj saobraćenih nezgoda, odnosno bezbednosti saobraćaja, u korelaciji s privrednim razvojem zemlje.

“Pokazalo se u svetu da razvijene zemlje imaju značajno bolje rezultate u saobraćaju nego neke nerazvijene. Kada je ekonomska razvijenost zemlje veća, automatski su na neki način i ljudi smireniji. Više se poštuje zakon, više se poštuju pravila i možemo da povežemo to i sa našom situacijom", rekao je Ilić.

Napomenuo je da mreža auto-puteva koja se gradi u Srbiji svakako značajno doprinosi bezbednijim trasama.

"Ranije smo stalno spominjali Ibarsku magistralu. Sada je više ne spominjemo. To je očigledan dokaz. Sada je sporadično spomenemo, ali više nije dominantna u vestima sa brojem saobraćnih nezgoda", rekao je Milan Ilić.