Prvih 65 godina RTS-a – kičma pristojne i normalne Srbije

"Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program", obeležili su prve minute televizije u Srbiji. Tog 23. avgusta pratili su se i na javnim mestima u Beogradu. Postavljeno je 80 televizora, jer su ga imali malobrojni.

Čitajte mirnim, informatorskim stilom bez drugih i drugačijih pretenzija. Prve vesti iz studija na Beogradskom sajmu pročitao je Mića Orlović.

Samouvereno, a odmereno, kako je zvučao tada, govorio je i trideset godina kasnije.

"Tad sam imao 23 godine, ali su bili i oni stariji i oni mlađi, pa evo i danas su tu sa nama, mislim da tako treba da ostane i da te generacije tako nastave kao što smo mi izdržali te 32 godine da budu ponosni što su u ovoj kući", govorio je Orlović.

RTS je prešao dug put od prvog "dobar dan" - od vesti iz sveta koje su stizale avionom ili vozom, do prvih digitalnih i ha-de koraka.

Šezdesetpetogodišnju istoriju čuva Programski arhiv.

Miloš Stojanović, zamenik direktora produkcije RTS-a kaže da se arhivska građa čuva od prvog dana otvaranja televizije.

"Ovde imamo od '58 do recimo 2010, to je tih 200.000 sati. Od tada do danas ne znamo tačno koliko smo sati novog materijala proizveli. Procena je da je dosad Programskki arhiv digitalizovao oko 90.000 sati emisija", navodi Stojanović.

Kičma pristojne i normalne Srbije

Uz informativni, obrazovni, dečji program, RTS je obeležio i serijski. Od 15 najgledanijih sadržaja poslednjih 15 godina na svim srpskim televizijama, 14 je emitovano na RTS-u.

"Danas, kao i u najvećem broju svojih godina u kojima je postojao, RTS je bio kičma pristojne i normalne Srbije. To je ono što građani Srbije sasvim dobro osećaju i RTS je zbog toga televizija koja uživa najviše poverenja publike, odnosno građani Srbije najviše veruju RTS-u", ističe generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević.

"Bez naše proizvodnje, bez naših serija, filmova, dokumentarnog programa, naučno-obrazovnog programa, bez naših koncerata, izložbi, kulturni život Srbije bi bio dramatično siromašniji", dodaje Bujošević.

A ono što RTS proizvodi je u vrhu gledanosti. Kviz "Slagalica" je već četvrt veka jedan od najpopularnijih, a tradicionalno najveće poverenje gledalaca ima centralni Dnevnik.

"Kad je informativni program u pitanju, pre svega je važno da potpuno poštujemo novinarske standarde i novinarski kodeks, i to je ono što nas čuva od svih pritisaka i sa leve i desne strane i odozgo i odozdo", napominje generalni direktor RTS-a.

Reporteri Informativnog programa su na licu mesta, domaćem i inostranom, prenosimo najznačajnije sportske i kulturne događaje.

Danas RTS porodicu čini 11 televizijskih i osam radijskih programa, tematski kanali, Internet portal, Teletekst, široka mreža dopisništava.

Istoričar Predrag Marković, nekadašnji član Upravnog odbora RTS-a kaže da je javni servis stub države, dodajući da svaka zemlja treba da shvati da je on znak normalnosti.

"Veličina RTS-a je u tome što u svim kritičnim momentima, ljudi se instinktivno okreću nacionalnom javnom servisu. Ima kapacitet da kada se mobiliše, prevaziđe svaku drugu medijsku ustanovu u zemlji", naglašava Marković.

RTS je još mnogo toga – i Simfonijski orkestar, Hor, Big bend, Kolibri, Narodni orkestar, RTS izdavaštvo, kanal koji 24 sata dnevno emituje sadržaje iz kulture, humanitarne i nacionalne kampanje poput "Produži život" i "Rak je Izlečiv".