Читај ми!

Марковић: Свашта се зове телевизија, али је јавни сервис стуб државе и знак нормалности

Целе породице су са комшијама и пријатељима седеле тог 23. августа 1958. нетремице гледајући у "малу црну кутију", која је коштала 20 просечних плата. За гледање програма по Београду су били постављени телевизори. Поред сваког био је и техничар који је њиме руковао и давао објашњења гледаоцима… Сигнал за слику емитован је из студија на Сајму у Београду, једином објекту у већем делу Европе тада наменски грађеном за телевизијску станицу. Историчар Предраг Марковић каже за РТС да би свака држава требало да схвати да је јавни сервис знак нормалности једне земље. Величина РТС-а је у томе, напомиње, што му се у свим критичним моментима људи инстинктивно окрећу.

Предраг Марковић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да се данас свашта зове телевизија, али да је јавни сервис стуб државе и да би свака држава требало да схвати да је јавни сервис знак нормалности неке земље.

"Многи кажу да је РАИ створио италијанску културу. У Италији се, ако сте гледали рецимо серију Гомора или Моја генијална пријатељица, још увек титлује говор људи с југа. РАИ је установио језички стандард за данашњу Италију", казао је Марковић.

Према његовим речима, величина РТС-а је у томе што му се у свим критичним моментима људи инстинктивно окрећу.

"Људи се окрећу националном јавном сервису, значи он има капацитет да када се мобилише, превазилази сваку другу медијску установу у земљи. Ја бих рекао да је РТС огромна и културна установа, та количина културних образовних програма је невероватна, нажалост много тога је избрисано, то је рецимо невероватно. У доба кризе 90-их су брисали траке, па су преснимавали важне догађаје, не само догађаје, него важне садржаје", каже Марковић.

Инсистира се, додаје, на информацијама, а информација има свугде.

"Оно што је мисија јавног сервиса је тон, значи да даје један озбиљан тон јавном животу. Покојни Тијанић је пред крај живота имао једну визионарску пропагандну кампању о неким караконџулама, које прете да освоје град Београд, а зауставља их Бојан Суђић, диригент симфонијског оркестра РТС-а. Наравно то је изгледало тада претерано, али развој догађаја је дао за право том контроверзном медијском раднику, врло интересантном човеку Александру Тијанићу. Према томе, кад говоримо о телевизији, мислим на јавни сервис", нагласио је Марковић.

Постојала су и, истиче, велика ауторска имена.

"Ко, рецимо, сада може да буде пандан Небојши Ђукелићу? Неки су стварно били врхунски, не само новинари, него интелектуалци и познаваоци ствари које су се бавили. Рецимо, био је човек Миливој Југин који се бавио космичким програмом. РТС мора да се чува, мора да се чува јер тај огроман систем је, заправо, највећи систем у нашој култури", нагласио је Марковић.

"Самит у Атини велики догађај"

Марковић је говорећи о неформалној вечери лидера региона у Атини истакао да је то велики догађај и да су Србија и председник показали да су заиста на путу да обновимо улогу великог посредника у свету као што смо имали седамдесетих година.

"Велика ствар је да је успостављен контакт председника Зеленског и председника Вучића јер сви знају да смо ми пријатељи Русије и овог пута смо издржали притиске да уведемо санкције Русима које нису принципијелне, нису етичке, штетне су за нас. Али смо показали, поготово је овај сусрет показао да заправо поштујемо принцип неповредивости, суверенитета и да наш председник може да разговара са Зеленским и можда ко зна у некој будућности то одигра и неку већу глобалну улогу", навео је Марковић.

Цело гостовање Предрага Марковића погледајте у видеу на почетку текста

четвртак, 03. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи