Priključak za struju i vodu neće dobiti svi nelegalni objekti, ko može da se raduje

U Srbiji se već 40 godina popisuju nelegalni objekti. Nadležni najavljuju da će građevinske inspekcije pojačati kontrole gradilišta, kako bi divlju gradnju svele na minimum. S druge strane, u resornom ministarstvu potvrđeno je RTS-u da će, kroz izmene Zakona o ozakonjenju, građani koji su zidali bez građevinske dozvole moći privremeno da se priključe na struju i vodu. Izmene Zakona o ozakonjenju odnose se samo na one koji su nelegalnom gradnjom sebi obezbeđivali krov nad glavom, ne i na investitore.

U Novom Pazaru građani rešavaju stambeno pitanje gradeći kuće na svojim imanjima, a legalizaciju čekaju i po pet godina. U naselju Postenje intenzivno se gradi u poslednjih osam godina. Trenutno se u četrdesetak dvorišta zidaju kuće.

"Oženio sam se 2014. godine i, kako to već ide, krenuo sam u rešavanje stambenog pitanja. Napravio sam kuću na svom placu jer mi bilo jeftinije od kupovine stana i uzimanja kredita za stan, ali voleo bih da to sve legalizujem i da cena bude pristupačna", kaže Marko Randić.

I u Prokuplju se građani žale na dug proces legalizacije, i nemogućnost da se priključe na komunalnu infrastrukturu.

"Upravo iz razloga jer objekti nisu legalizovani postupak legalizacije je očigledno trajao malo duže, tako da su ljudi ostajali bez priključaka. Ukidanje ovog uslova svakako će doprineti tome da se mnogi objekti priključe na vodovod i kanalizaciju i omoguće normalan život ljudima u tim objektima", navodi Saša Paunović iz JKP Gradski vodovod Prokuplje.

Ti priključci smatraće se, objašnjava, privremenim do okončanja postupka legalizacije.

Dobijanje priključka iz humanog razloga

Izmenama Zakona o ozakonjenju i Uredbom, resorno ministarstvo precizira koji će nelegalni graditelji moći da se priključe na komunalnu infrastrukturu. Naglašavaju da je reč o humanim razlozima, odnosno da u 21. veku svi treba da imaju struju i vodu.

"Izmena zakona pomoći će da svi oni koji su gradili bez dozvole svoje objekte mogu privremeno da se priključe na komunalnu infrastrukturu, ali ne svi, samo određena kategorija lica, dakle samo oni koji su trajno rešavali svoju stambenu potrebu i koji su kupovali stanove u stambenim zgradama, pod uslovom da se radi o jednoj jedinoj nekretnini“, objašnjava Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Oni koji ispunjavaju uslove, nakon stupanja na snagu izmenjenog propisa – zahteve će podnositi kod nadležne opštine. Rok za prijavu biće 30 dana.

Trećina novoizgrađenih objekata dobila građevinsku, ne i upotrebnu dozvolu

Izmenjena uredba ipak neće do kraja rešiti problem nelegalne gradnje, koja kod nas traje dugo.

"Imamo situaciju da su novoprodati objekti, čak trećina, zapravo na tom delimično regulisanom tržištu, što znači da su ti objekti dobili građevinske dozvole, ali nisu dobili upotrebne dozvole. Rešenje vidim u povećanju kapaciteta pre svega lokalnih samouprava koje se bave tim poslovima kako bi se ubrzao sam proces legalizacije, pošto postojeći kapaciteti nisu dovoljni da se taj posao dovede do kraja“, kaže ekonomista Duško Bodroža.

Stručnjaci kažu da je Zakon o ozakonjenju dobar, ali se, tvrde, ne poštuje. Mnogi graditelji izmiču zakonu tako što objekat koji izgrade, na kraju, znatno odstupa od onoga što je odobreno građevinskom dozvolom.