Koliko će novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu poboljšati položaj radnika u Srbiji

U suret prvom maju i Svetskom danu borbe za dostojanstven život radnika, iščekuje se usvajanje Novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji bi trebalo da omogući bolji položaj zaposlenih u Srbiji.

"U svakom slučaju je dobro što se posle punih 18 godina donosi novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Međutim, poučena iskustvom, ja uvek kažem da nije dovoljno doneti dobar ili solidan zakon. Jer mi imamo mnogo dobrih zakona, usklađenih sa zakonima EU, ali kada on izađe iz Skupštine i u praksi dobijamo potpunu karikaturu tog zakona. Zakoni se u Srbiji selektivno primenjuju. Zakon je dobar i dobro je što se donosi, ali neće biti dobro ako se ne bude poštovao", rekla je za RTS Ranka Savić.

Jedna od najvećih izmena koju predviđa novi zakon, pored pooštravanja kaznene politike, jesu veća ovlašćenja inspektorima. Broj inspekcijskih nadzora nije mali: prethodne godine inspekcija rada izvršila je 65.000  nadzora i tom prilikom podnela skoro 4.000 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i 52 krivične prijave iz oblasti bezbednosti zdravlja na radu.

"Ne želim da zvučim pesimistično, ali nisam preterani optimista da će se nešto promeniti. Nije dovoljno samo podneti prekršajnu prijavu. Taj koji je izvršio prekršaj plati kaznu do 100.000 dinara, jer preduzetniku ne znači ništa i nastavi da radi po starom. Treba da se zna da je u Srbiji registrovano 400.000 privrednih subjekata, a da imamo 280 inspektora rada. Ako uzmemo taj broj i broj privrednih subjekata, onda jedan inspektor dolazi na 1.550 privrednih subjekata. Da je on idealan, da je spreman da radi, da je savestan, on ne može da postigne", objašnjava Ranka Savić.

Predviđene su i veće kazne – do dva miliona dinara za nesavesne poslodavce. To je velika suma koja bi, kako kaže, trebalo da ih "opameti".

"Uvek kazna i visina kazne ima određenog efekta i nije svejedno da li plaćate milion ili, da ne kažem, dva miliona. Pooštravanje kaznene politike će, nadam se, imati efekta. Mislim da svi društveni segmenti moraju da budu ujedinjeni u tome da se položaj zaposlenog poboljša. U državi u kojoj imamo oko 50 smrtnih slučajeva tokom godine i negde oko 20.000 lakših i težih povreda, zajednički cilj nam je da dođe do određenog pomaka. Zbog svega toga zakonodavac je morao više da uvaži stav sindikata, da javne rasprave budu drugačije", kaže predstavnica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Sindikati godinama pozivaju i na izmene Zakona o radu, kako bi se popravio položaj radnika, i reguliše mnogo aspekata rada.

"Glavni problem i ovog Zakona o radu je da se on poštuje. Ja neprekidno ponavljam da se i ovakav restriktivan Zakon o radu poštuje, radnicima bi bilo bolje. Ne bi se dešavalo da radnik na određeno radi duže od 24 meseca, kako to zakon kaže, a mi smo recimo u ‘Krušiku’ imali radnike koji su radili po 20 godina na određeno. Ili da nam se desi da anesteziolozi, koji su deficitarni, rade 5 godina na određeno vreme i ne može da dobije ugovor za stalno. Zakon bi mogao da bude bolji, ono što bi trebalo menjati – jeste da sva lica radno angažovana dobiju status zaposlenog. Danas status zaposlenog imaju samo oni sa ugovorom na određeno i neodređeno vreme, dok ugovori o privremenim-povremenim poslovima, sezonski radnici, nemaju status zaposlenog lica. To je ono što mora da se menja. S druge strane, imamo problem isplate regresa i naknade za topli obrok u javnom sektoru. Ono što je predlog da se regres i topli obrok uvedu kao obavezni i da se odredi minimum ispod kojeg ne može", rekla je za RTS Ranka Savić.