Из Призренске богословије изашла десета генерација младих богослова

Велики добротвор, Сима Андрејевић Игуманов, свом роду и Српској православној цркви је оставио здање у коме од 1871. године "уче и за духовна звања се спремају, синови његове отаџбине".

Воља задужбинара, са кратким прекидом, испуњава се дуже од век и по.

"Многи од нас су се по први пут тада одвојили од својих породица и дошли су овде. Међутим, били смо свесни саме узвишености службе и сећали смо се увек речи из Светог писма, Св. Апостола Павла који је говорио – Све могу у Христу, који ми даје наду", поручује матурант Призренске богословије Василије Младеновић.

Стазама својих претходника, нове генерације богослова чувају традицију школе у граду на Бистрици.

Према оцени изасланика Светог архијерејског синода Српске православне цркве, ђакона др Николе Лукића, ови матуранти су знањем потврдили да су свесни части и привилегије коју су имали.

"Њихов труд је посебан по томе што има једну другу димензију трпљења, јер се овде крст јаче и јасније види, тим пре што је њихов живот условљен и неким спољним околностима", каже Лукић.

Ипак, наглашава да они то на својеврстан начин подносе. Честитао им је на храбрости, труду, што су учили, радили и показали завидне резултате.

Митрополит рашко-призренски Теодосије поручује: "Ако Господ даје силе да обновимо наше светиње, он нам даје и те друге силе, да и душа те светиње буде обновљена и да поново имамо монахе, свештенике, свештенослужитеље".

Владика наглашава да су светиње и подигнуте да би биле домови молитве и сабирања, где би налазили духовно уточиште, утеху и спасење.

И појање је одјекивало и јутрос у Прзрену, из задужбине краља Милутина - Богородице Љевишке.

Света архијерејска литургија опет је објавила радост, веру и снагу народа, који уз ову светињу, подигнуту још 1306. године, опстаје у граду на Бистрици.