Kako se u Toplici beru dinari, jednostavan recept poljoprivrednika
Rasađen dinar u poljoprivredi Toplice daje dobre rezultate, bez obzira na to da li je reč o privatnoj investiciji ili državnoj subvenciji. Recept je jednostavan: priroda zdrava, domaćini koji se ne plaše inovacija i subvencije, koje čuvaju ne samo prag rentabilnosti već i pragove mnogih kuća i pododice u devedeset kuršumlijskih sela.
Mladen Ristić je kao 13-godišnjak sa roditeljima izbegao sa Kosova i Metohije 1999. godine. Danas, 24 godine kasnije, sa suprugom Karolinom u Rači čuva stado od 230 ovaca sjeničko-pešterske rase.
"Ja sam diplomirani inženjer zaštite bilja, master inženjer zaštite bilja, ali sam odlučio sa svojom porodicom da budem tu na selu, uz roditelje da deca mi odrastaju u zdravoj sredini i da znaju šta je porodica i da imaju te vrednosti koje smo nažalost danas mnogi izgubili", kazao je Mladen Ristić.
Prošlo je skoro četvrt veka, ovog mladog čoveka podržali su svi. Uspeo je da uz pomoć poljoprivredne službe ostvari podsticaje i na lokalnom i nacionalnom nivou.
"Mi smo od Uprave za agrarna plaćanja dobili grajfer za utovar stajnjaka, jer problem je ruralna sredina, nema ljudi nema fizičke radne snage da to neko odradi i onda smo morali to mehanizacijom da nadoknadimo, tarupe smo uzeli da čistimo, te livade koje koristimo, plugove, tanjirače, freze. Vrednost investicije je 520.000 dinara", dodaje Ristić.
U Kuršumliji ima sedam jagodara koji rasađuju jagode na tri hektara. Dragan Čolović kaže da je u dobrim godinama imao platu i do hiljadu evra.
"Prvi smo koji ostvarujemo te subvencije, one se kreću od 120.000 dinara i već godinama to traje. Osiguravamo zasade, pošto i tu nam lokalna samouprava pomaže mnogo. Subvencioniše oko 40 posto osiguranja, plus Republika Srbija učestvuje u osiguranju. Praktično mi proizvođači učestvujemo 10 do 15 posto u osiguranju i mislim ko bi se kockao sa tim”, kaže Dragan Čolović iz sela Krčmare.
Igrište je selo čuveno po krompiru, a sada i po izvrsnom prinosu maline od oko 25 tona po hektaru na 900 metara nadmorske visine. Pre 10 godina u selu je bilo troje malinara. Danas se čak 20 domaćina bavi tim poslom.
"U proseku svako poljoprivredno gazdinstvo ima 20 ari. Znači to je porodičan posao, svi gledaju da posade onoliko koliko porodica može da uzgaja ili da obere na kraju", priča Saša Đokić iz Igrišta.
Arsenije Todorović iz Poljoprivredno-stručne službe opštine Kuršumlija kaže da svake godine imaju oko 350 korisnika, najviše se koristi budžet za investicije u fizičku imovinu, za mleko, meso i biljnu proizvodnju.
"Poljoprivrednici mogu da konkurišu za sve vidove poljoprivredne proizvodnje, tako da imamo i kupovinu nove mehanizacije, zasnivanje novih zasada, onda oprema u pčelarstvu", dodaje Todorović.
Kuršumlijski agrarni budžet je skroman, ove godine iznosi oko 18 miliona dinara. Ali, kada se uz novac domaćinima kroz primere dobre prakse, podari i znanje onda i državni dinar da viši prinos.
Коментари