Nasilje nad životinjama posledica poremećaja ličnosti, stručnjaci smatraju da su kazne blage

Pre nedelju dana potresna priča o trogodišnjoj ženki labradora Dori kojoj je nepoznata osoba pokušala da odseče šape nikog nije ostavila ravnodušnim. Aleksandar Gavrić iz organizacije "Animal reskju Srbija" (Animal Rescue Serbia) rekao je za RTS da svakodnevno dobijaju pozive i prijave građana za nasilje nad životinjama.

"Juče smo imali jednu prijavu strašnog zločina nad životinjama gde je jedan dečak kačio i ubijao mačke, drao ih. Stvarno ima neverovatnih slučajeva. Dečak ima 14 godina. Sad zamislite odakle njemu te ideje i kako ga roditelji vaspitavaju da jednostavno postane takav čovek", naveo je Gavrić.

Dodao je da dalji koraci nakon prijave zlostavljanja životinja zavise od toga ko je zločin počinio i da li postoje dokazi.

"Svakako, bilo koja vrsta nasilja nad životinjama je prema članu 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije krivično delo. Svako zanemarivanje, zlostavljanje i ubijanje životinje je krivično delo i preti kazna zatvora od dve do tri godine, zavisi koliko je životinja je usmrćeno", objasnio je Gavrić i dodao da svega 6% od hiljadâ prijavljenih slučajeva dođe do suda.

Surovost prema životinjama nastaje zbog poremećaja ličnosti 

Profesorka Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Milica Bošković rekla je da su kazne uglavnom novčane, a da su zatvorske kazne niske – do tri godine i to kada se počini zločin prema zaštićenim vrstama.

Objasnila je da surovost prema životinjama nastaje zbog toga što je u društvu sve manje dobro socijalizovanih ličnosti.

"Maltretiranje životinja govori o poremećaju ličnosti, poremećaju u ponašanju, što je odraz odsustva adekvatnog vaspitanja i negde i sistema obrazovanja i on govori da deca i mladi nisu socijalizovani da prihvate sebe, svoje mogućnosti, realnu sliku o sebi i sliku okruženja. Onda oni dolaze u disbalans da imaju nerealne želje, da imaju nerealnu sliku sebe i kada ne mogu da ostvare ono što oni zamisle, a što nije realno, dolazi i do frustracija i do poremećaja tih osnovnih potreba kako da prevaziđu te prepreke", navela je profesorka Bošković.

Dodala je da onda počinju da pokazuju te poremećaje ponašanja tako što hoće da budu nadmoćni i da žele da i drugi pate pošto oni ne mogu nešto da ostvare, a da su prvi na udaru nezaštićeni – deca i životinje.

Prijave nasilja nad životinjama često stižu iz manjih sredina 

Aleksandar Gavrić je naveo da često dobijaju pozive iz malih sredina gde postoji sprega između ljudi koji bi trebalo da istražuju i onih koji čine zločine.

"Skoro je bio slučaj kod Gornjeg Milanovca gde su štence ubijali lovci, neko ko nosi vatreno oružje. Postoji opasnost i za sve nas ostale. Ukoliko se neko odluči da tako olako ubija životinje, onda verovatno smatra da može da uzme vlast u svoje ruke i da ubija koga hoće", naveo je Gavrić.

Poručio je da ako zateknemo povređenu životinju prvo treba da pokušamo da ukažemo prvu pomoć i da je odvedemo kod najbližeg veterinara, ali i da slučajevi nasilja nad životinjama treba da se prijavljuju.

Gostovanje Aleksandra Gavrića i Milice Bošković u Jutarnjem programu u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.