Ivanjička sela strahuju da ne ostanu bez đaka - i roditelji i deca protiv kombinovanih odeljenja u višim razredima

Novu školsku godinu nastavnici, roditelji i đaci u ivanjičkim selima dočekuju pomalo sa zebnjom, zbunjeni najavljenim kombinovanjem odeljenja i u višim razredim.

"Deca nam putuju po 10-15 kilometara u jednom pravcu i sada treba da uče po 20 minuta skraćeni čas, to nema smisla", kaže Zoran Vujanović, roditelj iz Katića.

"Mi nećemo znati da li opet učimo šesti razred ili sedmi razred ako budemo sastavljeni", rekla je Andrea Veličković, učenica sedmog razreda O.Š. "Vučić Veličković" u Međurečju.

Roditelji kažu da samo žele da se čuje i njihovo mišljenje.

"Želimo da čuju naše reči i naše mišljenje, nas roditelja i dece, da nam zakonom zagarantovano pravo na školovanje dece kao što je u gradu ostane i na selu", ističe roditelj Dejan Đokić.

Strah da će deca preći u gradske škole

Poznati "učo iz Bratljeva" koji dnevno prelazi više od 100 kilometara dovozeći đake u školu, koja je prvi put u poslednjih 30 godina imala dovoljno predškolaca za vaspitača, strepi da bi posledice mogle biti dugoročne.

"Povući će da roditelji, ako mu dete od prvog do četvrtog uči u kombinaciji, učiće i do osmog razreda. Pitanje je da li će povući decu iz škole, povući će dole u grad gde će imati čist razred", smatra Vidosav Kolarević Učo, direktor škole "Milan Vučićević Zverac" iz Bratljeva.

Za udaljena planinska sela poput Kovilja smeštenog između Javora i Golije škola je srce sela generacijama a biti đak pešak u svim selima je izazov.

Mila Bojović se u to selo vratila posle 17 godina, a njeno dete je tu nastavilo školovanje.

"Majka mi je bila u ovoj školi, ja sam bila u ovoj školi i sada je trenutno moje dete", kaže Mila Bojović.

Teodora Veličković iz Međurečja smatra da škole na selu imaju poseban duh i posebno obrazovanje, u odnosu na gradske škole.

"Njihov je život i školovanje uvek u otežanim uslovima, kao što vidite, surovi su predeli i okolina iz koje oni dolaze da bi stekli to znanje", ističe nastavnik iz Katića Miloš Mrdak.

Rešenje za rebus

I raspored časova bi bio rebus jer nemaju svi iste predmete a nastavnici obično rade u nekoliko škola. Preporuka ili primena zakona ostaje nejasno - tek posledice mogu biti.

"Diskriminacija učenika, nekvalitetan vid nastave definitivno i ovaj problem radnog angažovanja tehnoloških viškova i na kraju jedan veliki, ogroman problem ugrožavanja malih seoskih škola", kaže Aleksandra Čurčić, nastavnica engleskog jezika i sindikalka.

U školi u Međurečju imaju dogovor.

"Dogovor nas kolega je, iako nam smanje plate za taj procenat, da nećemo raditi kombinaciju nego će svako nauštrb tog svog 10, 15, 20 odsto raditi u čistom odeljenju da nam učenici ne bi izgubili u nastavi", rekla je direktorka te škole Biljana Pivljaković.

U ivanjičkim selima zato su i prvi podigli glas da škole, starije i od stoleća, ne ostanu bez đaka. A kako izgledaju ugašene škole dovoljno govori slika iz Kosovice, gde je školska zgrada potpuno propala.