Praznik Svetog Save

Praznik Svetog Save, osnivača autokefalne Srpske crkve i njenog prvog arhiepiskopa, koji je svojim zaslugama uveden u red najpoštovanijih svetitelja, obeležen je u pravoslavnim hramovima i obrazovnim ustanovama u Srbiji.

Povodom Savindana, patrijarh srpki Irinej služio je prazničnu liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice u Nišu, a episkop hvostanski Atanasije u beogradskom Spomen-hramu Svetog Save.

Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice i ove godine organizovano su prisustvovali svetoj liturgiji i sečenju slavskog kolača u pravoslavnom hramu u južnom delu grada.

Praznik je proslavljen i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, najvišoj obrazovnoj ustanovi SPC, u čijoj je kapeli Svetog Jovana Bogoslova liturgiju predvodio episkop bački Irinej.

U amfiteatru Fakulteta SPC održana je tradicionalna praznična akademija, na kojoj su  uručene diplome i priznanja studentima.

Akademiji su prisustvovali ministri vera i prosvete Bogoljub Šijaković i Žarko Obradović, a među predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, beogradski nuncije Orlando Antonini, muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić i drugi.

Centralna manifestacija, Svetosavska akademija pod nazivom "Istorija Savom započinje", održava se večeras u Centru "Sava". Prenos je na Prvom programu RTS-a od 20 časova.

Svetosavske nagrade najboljima 

Najboljima u protekoj godini uručene su Svetosavske nagrade za 2009. godinu. Nagrađeno je 15 učenika, profesora, obrazovnih ustanova od vrtića do univerziteta. Među nagrađenima je i gimnazijalac Milorad Pejić, koji je prilagodio Mendeljejev periodni sistem slepim osobama.

Prilikom dodele Svetosavske nagrade za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, ministar prosvete Žarko Obradović je rekao da je za prosvetne radnike Dan školske slave prilika da se sete ko je bio Sveti Sava, šta je radio, koliko je velika njegova uloga kao državnika, pisca, ali i kao prosvetitelja. 

Dobitnici Svetosavske nagrade treba da budu ugled i za druge i prilika da i oni pokušaju u godinama koje dolaze da postignu rezultate, koji bi ih vodili do ove nagrade, izjavio je ministar Obradović i poručio da bez obrazovanja nema budućnosti.

Obradović je rekao da su tu nagradu dobili zahvaljujući onome što su učinili u godinama pre, ne samo u toku ove godine, bilo da je reč o pojedincima ili institucijama.

Prema njegovim rečima, svi nivoi obrazovanja pođednako su važni, a svaki nivo obrazovanja govori o kvalitetu ne samo obrazovnog sistema zemlje, nego i o kvalitetima koje Srbija poseduje.

"Uveren sam da možemo i u godinama koje dolaze da nađemo rešenja za pitanja i probleme koje imamo u obrazovanju, a da ono dobro što posedujemo, a imamo puno toga dobrog, afirmišemo i pokažemo drugima kako je to moguće", rekao je Obradović.

Prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj 

Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio uzeo je ime Sava.

Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji su mu namenili vladarsku misiju.

Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna Srpska pravoslavna crkva.

Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao Hilandar i izgradio još 14 manastira, i tako ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.

U Studenici je osnovao 1209. godine bolnicu, prvu na području srpske države.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Sveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela "Nomokanon" (1220) i "Sinodik pravoslavlja" (1221) postali su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti.

Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop SPC, a ostao je poznat generacijama kao osnivač i tvorac "svetosavskog pravoslavlja".

Knez Miloš Obrenović je 1823. godine naredio da se Dan Svetog Save obeležava kao školska slava u Srbiji.

Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu 2. januara 1840. godine, odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog i te godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu.

Sinan paša spalio je na Vračaru 1594. mošti Svetog Save koje su do tada bile čuvane u manastiru Mileševa. Smatra se da su Turci Savine mošti spalili u uverenju da će tako uništiti veru i svaki uticaj Svetog Save na Srbe.