Koja su "zlatna pravila" za bezbednu vožnju bicikla

Pešić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da se u proseku u Srbiji godišnje registruje oko 1.830 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedan od učesnika bio biciklista, što je oko pet posto svih saobraćajnih nezgoda.

Prema njegovim rečima, posebno upozoravajuće jeste da su u poslednje četiri godine u saobraćajnim nezgodama poginulo 192 biciklista.

"Ako pogledamo broj poginulih u saobraćajnim nezgodama, biciklisti čine između 10 i 11 posto", ističe direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Novinar RTS-a Dragan Milutinović naglašava da se tehnologija promenila i da današnji bicikli razvijaju relativno velike brzine - od 30 do 40 kilometara na sat.

"Ljudi kupuju bicikle, a ne kupuju kacige", upozorava Milutinović.

Nekorišćenje kaciga veliki problem 

Duško Pešić takođe napomonji da je jedan od velikih problema to što biciklisti ne koriste kacige.

"Moram da naglasim da kaciga nije obavezna po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, ali se razmatraju izmene. Generalno gledano i u većini evropskih zemnalja je preporuka da se koriste kacige i mi kao Agencija za bezbednost saobraćaja preporučujemo korišćenje kaciga", kaže Pešić.

Dodaje da tokom godine Agencija realizuje veliki broj aktivnosti gde je pored treninga i edukacije za bicikliste sastavni deo aktivnosti kupovina i podela kaciga.

"Pored podele kaciga radili smo i podelu svetala. To je drugi veliki problem zbog kojeg nam biciklisti stradaju", poručuje Duško Pešić.

Jedna od najvažnijih stvari na koju Zakon o bezbednosti saobraćaja obavezuje bicikliste jeste obavezna upotreba svetala, napred belo svetlo pozadi crveno svetlo, zatim vožnja u saobraćaju bez upotrebe alkohola i opojnih sredstava kako vozača bicikla tako i putnika. Zakon obavezuje i da je brzina na biciklističkim trakama do 35 kilometara na sat.

Bezbednost dece biciklista

Kada se govori o bezbednosti dece biciklista Pešić ističe da dete pre 12 godine ne sme da učestvuje na javnim putevima u saobraćaju.

Pre 12 godine može samo u pešačkim zonama, zonama usporenog saobraćaja, u zonama škole sa navršenih devet godina. U pešačkim zonama može i ranije ali uz pratnju nekoga ko ima više od 16 godina.

Biciklisti najčešće stradaju u saobraćajnim nezgodama gde je drugi učesnik u sudaru bio putnički automobil, a zatim u sudarima sa teretnim vozilima.

Nevidljivost bicikala glavni uzrok nezgoda 

Dragan Milutinović objašnjava da je najčešći uzrok sudara nevidljivost bicikala.

"Bicikl je takvo prevozno sredstvo da može da vam se podvuče pod automobil, a da ga ne vidite. Druga stvar koju želim da kažem da sve potiče iz porodice. Ja sam kupio bicikl sinu i zabranio da vozi bez kacige. Ako roditelji ne krenu tom metodom, ne vrede edukacije. Još drastičnija situacija je sa motociklistima jer je prvih 16 dana maja stradalo sedam motociklista", ističe Milutinović.

Dva problema se izdvajaju zbog kojih biciklisti stradaju. Kao prvi problem direktor Agencije za bezbednost saobraćaja navodi da biciklisti nisu osvetljeni, nemaju svetla ili neke reflektujuće elemente, a drugi razlog stradanja biciklista je naglo skretanje, i u dnevnim uslovima. Vozač to ne očekuje i dolazi do sudara.

Milutinović navodi da najviše stradalih ima u urbanim sredinama, tamo gde je saobraćaj najfrekventniji.

"U poslednje vreme su se razvile kurirske službe na biciklima i to je poseban problem. Žure da bi napravili profit, ali moraju da poštuju pravila u saobraćaju", poručuje Milutinović.