Svet ekološki zadužen, do kraja godine život na kredit
Prvi avgust je svetski Dan ekološkog duga. To znači da svet, od ove srede, živi na kredit jer su potrebe čovečanstva za prirodnim resursima za ovu godinu već premašene. Podaci Svetske organizacije za prirodu pokazuju da smo potencijal čistog vazduha i vode, i hrane potrošili 1,7 puta brže nego što planeta može da ih obnovi.
Resursi zemlje se sve brže troše. To je posledica klimatskih promena - suše, vreline, hladnoće i poplave su sve ekstremnije kao i uticaj emisije štetnih gasova na atmosferu. Ali velika odgovornost je i na ljudima.
I sami građani su svesni da smo dužni prirodi jer je nivo zagađenja veoma visok.
"Mi smo dužni sebi! Mi treba za sebe da uradimo nešto što valja, a ekologija je jedna od tih briga i energetka to su dve brige", kaže jedan od sagvornika.
Uticaj na prirodu meri se ekološkim otiskom koji pokazuje da u ekološki dug svake godine ulazimo sve ranije.
"Mi imamo kao čovečanstvo samo jednu planetu, a trošimo 1,7. Prošle godine je bila jedna i po i ekološki dug je bio kasnije što znači da taj trend hodanja unazad pokazuje da se da se mi i dalje neodgovorno ponašamo prema planeti", upozorava Vesna Maksimović iz Svetske organizacija za prirodu u Srbiji.
Najveći ekološki dug imaju najrazvijenije zemlje. Katar, Lukseburg su resurse potrošili najranije, još u februarau, a Vijetnam najkasnije - krajem decembra.
Od marta kredit od prirode uzele su Amerika, Australija, Danska, a od maja i Nemačka, Fracuska, Svajcarska i Britanija. Zemlje regiona u ekološki dug su ušle uglavnom u junu, a naša zemlja, pre dva dana.
Do 2020. godine sve zemlje moraju defininisati obaveze kako bi se u narednoj deceniji ljudima obezbedila zdravija životna sredina i nadoknadili prirodni gubici.
To znači - što hitnije aktivnosti na zaštiti šuma, vodnih tokova, biljnog i životinjskog sveta na čitavoj planeti.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ističe da ćemo morati da pošumljavamo. Pored toga, neophodno je da se ozbiljno pozabavimo sistemima za preradu otpadnih voda jer su naše gotovo sve vode zagađene, opasnim i svim drugim vrstama otpada. Važna stavka je i kvalitet vazduha.
"Najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da onaj zadnji podatak, da nam 6.000 ljudi umre od komplikacija izazvanih lošim vazduhom, više nije tačan i on je sada duplo veći. Dakle vazduh će biti jedna od glavnih tačaka našeg rada i nikako ne smemo da zaboravimo pitanje buke", poručuje Trivan.
Svetska pošumljenost je 30 odsto, a naše zemlje 27 odsto, cilj je da bude više od 40 odsto. Prioritet je i povećnje udela čiste energije.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар