Velika Hoča: Stari čuvaju tradiciju, mladi traže perspektivu

U Prizrenu i Velikoj Hoči, kroz vekove, podignuto je nekoliko desetina pravoslavnih crkava, Bogoslovija, te drugi spomenici kulture. Većina Srba je, međutim, unazad deceniju i po morala da napusti taj deo Metohije.

"Mislim da je važno starati se o jeziku, književnosti i kulturi Srba tamo gde je to zaista najpotrebnije i najvažnije – a to je upravo ovde", kaže predsednik Udruženja folklorista Srbije Boško Suvajdžić.

Na petom po redu međunarodnom skupu posvećenom savremenoj srpskoj folkloristici, srpski naučnici sa svoje strane razrađuju modele kako pomoći preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji.

"Da razvijemo svest o tome koliko ovaj deo Kosova i Metohije mora biti i ostati sastavni deo čitavog našeg prostora na kome živimo. To znači da se svi potrudimo da intenziviramo komunikaciju pre svega, to bi uticalo svakako na to da i ovaj prostor, enklava kao što je Velika Hoča, počne i privredno bolje da živi nego što je to slučaj do sada bio. Ako mi učinimo da ekskurzije ovde mnogo češće dolaze – to će se osetiti ovde", rekao je predsednik Matice Srpske Dragan Stanić.

U Velikoj Hoči su poznati po vinogradarstvu, pečenju rakije i proizvodnji vina.

"U početku smo bili ovde kao u blokadi dosta, nismo mogli da izlazimo, ali sada idemo u Mitrovicu, prodajemo po malo. Što kažu, prodaje se, ne baš mnogo, ali ide", navodi žitelj Velike Hoče Bogoljub Spasić.

Stariji žitelji Velike Hoče čuvaju tradiciju, ali mladi u ovom selu traže drugačiju vrstu egzistencije.

"Ja volim ovo selo, ovde imam drugare, ovde sam se rodio, ali generalno nema baš neke perspektive, koliko god da bih voleo da ima", rekao je student prava Aleksandar Micić.

Mladi u Hoči bi, u većini, posao u institucijama, školstvu, zdravstvu, u nekom privrednom pogonu, ako bi ga neko otvorio.

Turistički imaju šta da ponude. I Prizren je na 25 kilometara, a obiluje kulturom, tradicijom i religijom, sa Bogoslovijom i radom ruskog konzula Ivana Stepanoviča Jastrebova, na njenom podizanju 1871. godine.