Дан победе ове године другачији од свих претходних – зашто је свет на прекретници и шта је за Србе 1945. година

О Србима као народу победнику, о његовом доживљају Деветог маја и велике победе над фашизмом – у емисији Око говорили су историчари Милан Гулић са Института за савремену историју, аутор књиге "Југославија 1918 – 2006", и Вукан Марковић са Института за филозофију и друштвену теорију.

До ове године или до овог периода у којем сада живимо, рекао је Марковић, и Запад и Русија, а донекле и Кина, живели су у консензусу који је заправо трајао од 9. маја 1945. године.

"Тај консензус који је постојао, да је антифашизам најтемељнија вредност западне цивилизације и да је та победа над нечим што је априорно зло, оно што је окосница међународног поретка, Уједињених нација, па чак и уједињења Европе, тај консензус сада више не постоји", указује Марковић.

Оно што је занимљиво, наставља историчар, тај конзензус је постојао и током Хладног рата и неколико деценија после њега.

Садашњи свет је у том смислу на прекретници, а данашња велика годишњица Дана победе другачија, сматра Марковић.

"Антифашизам код Срба није увезен, већ аутохтон"

Што се тиче српског односа према антифашизму, Гулић истиче да је он аутохтона традиција.

"Ми нисмо увезли антифашизам као неки други народ, односно није нам дошао ни на совјетскови чизмама, нити америчким искрцавањем на Јадран, које се није никада ни десило. Не само то, него је српски народ свој антифашизам показао прије него што је био директно суочен са агресијом фашистичких земаља. Односно, он је свој антифашизам показао још 27. марта, када је, не питајући коју ће цијену платити, устао против било какве назнаке да се укључи у поредак који је правила нацистичка Њемачка", подсећа Гулић.

Да ли су се Срби одрекли Дана победе

Не слаже се са оценом да се српски народ у потпуности одрекао прославе Деветог маја, нити сећања на Други светски рат, већ му се чини да је однос Срба према том времену више базиран на моменту жртве.

"Међутим, има још једна битна ствар. Дакле, Србија је, за разлику од других постјугословенских држава, старија земља и водила је и Први свјетски рат, и онда у њеном колективном сјећању постоје и други важни датуми. Дакле, није створена 1945. године, па да то буде темељ њеног идентитета, као рецимо у данашњој Сјеверној Македонији. Осим тога, Србија има проблем и болно насљеђе грађанског рата и окупације", подсећа Гулић.

Победа 1945. године као централна тачка националног идентитета

Марковић истиче антифашизам и ослобођење 1945. године као кључне за српски национални идентитет.

"Ако желимо да здраво наступамо у будућности као народ, ако желимо да одржавамо слободарску традицију на коју се поносе сви делови политичког спектра у Србији, антифашизам и велика победа над фашизмом, ослобођење земље 1944. и 1945. године, морају да остану један од централних митова и централних тачака нашег националног идентитета", закључио је Марковић.