Koosnivač "Pajrat beja": Borba za očuvanje privatnosti na internetu

Čini se da sve što nam je potrebno postoji na itnernetu, i da je dostupno i besplatno. Ako dobro potražimo, naći ćemo to što tražimo. Ali, vi tvrdite da se situacija promenila. Na bolje ili na lošije?

- Postalo je znatno gore, problem je što je isto kao ranije. Svedoci smo centralizacije usluga na internetu. To je ranije bio decentralizovani sistem gde je svako mogao da ima svoj vebsajt. A sada svi zavise od nekoliko kompanija.

Mnogo se promenio i naš posao, novinarstvo. Društvene mreže su uticale na to kako se informišemo. I novinari sada, mnogo lakše nego ranije, mogu da pronađu ono što ih interesuje na internetu. Ima li novinarstvo, kakvo smo do sada znali, budućnost? Da li, zapravo, društvene mreže ugrožavaju naše pravo da budemo zaista informisani?

- Mislim da je oduvek bilo tako, da se sadržaji kontrolišu. Sve što je novo ima svoju dobru i lošu stranu. Dobro je što možemo da biramo više izvora, publika ima bolje razumevanje informacija. Nama je kao građanima potrebno bolje obrazovanje da bismo shvatili šta znači kritičko mišljenje jer uglavnom ono što vidimo u medijima uzimamo zdravo za gotovo. A sada imamo alternativne medije gde postoji možda i neki drugi interes.

Kakva je budućnost novinarstva?

- Uvek će biti tu jer nam je potrebno, potrebni su nam novinari za razumevanje zajednice, da istražuju o političarima. Novinarstvo ima problem da prati taj razvoj jer mediji nisu baš voljni da probaju nove biznis modele i nove načine finansiranja. Kod fianansiranja se suočavate sa stvarima koje nisu dobre za krajnji rezultat. Ako imate medij koji zavisi samo od reklama vi ste zavisni od oglašivača i ne možete da istražujete o njima. A mi tako postajemo manje slobodni kao društvo.

Da li to znači da ćemo u budućnosti biti lošije informisani nego danas?

- Bićemo drugačije informisani. Da li je to dobro ili loše zavisi od vašeg pogleda na informaciju koju dobijete, ali svakako ćemo imati promene u tome ko je rekao šta i zašto je to rekao.

Da li je razvoj interneta pomogao da se raviju demokratske institucije?

- Opet ću reći i da i ne.

Postoji li jasan odgovor - da ili ne?

- Nema jasnog odgovora, sve što menja društvo izaziva protivrečne stavove. Mislim da je internet pomogao mnogim ljudima, ali u nekim zemljama demokratija slabi zbog interneta - ljudi sa ekstremne levice i desnice dobijaju više prostora, prave se važniji i onda i mediji veruju da su važniji nego što jesu.

Vi ste veoma kritični prema EU?

- Kritikujem loše stvari u Evropskoj uniji. Mislim da su mnoge stvari nepotrebne u Evropskoj uniji, i da ukalupljavanje mišljenja ne može da funkcioniše u tako velikoj zajednici. S druge strane, iako podržavam Šengen, smatram da ne funkcioniše jednako dobro u svakoj zemlji.

Jedan kolega, stručnjak za internet kaže - ako hoćete privatnost, nemojte iči na internet.

- Opet, neodređen odgovor, i da i ne. Na primer, ja nemam profil na Fejsbuku, ali i to ima posledice. Problem je što razmišljamo o tome, a ja bih voleo da uopšte ne razmišljamo. Voleo bih da se na internetu štiti moja privatnost. I to je tehnološki moguće uz dobru infrastrukturu. Ne želim da govorim ljudima: ne idite na internet, jer time gube borbu za očuvanje privatnosti kao i pravo da budu informisani. Zato svi treba da koristimo internet i da osiguramo internet kakav želimo.

- Proveli ste skoro šest meseci u finskom zatvoru. Šta nam možete reći o vašem zatvorskom iskustvu?

- Mogao bih da govorim satima o tome. Osuđen sam zbog Pajrat Bej-a, zbog potencijalnog narušavanja autorskih prava. To je bio veoma bizaran slučaj u Švedskoj. Završio sam u zatvoru sa najčudnijim ljudima koje sam u životu upoznao. Naučio sam mnogo o ljudima, ali i potvrdio svoje mišljenje o sistemu.