Albanska golgota simbol jedinstva kojem se treba vraćati

Ledene i visoke planine, glad, bolest – prepolovili su nepreglednu kolonu vojnika i civila. Spas su tražili hiljadama kilometara od domovine, povlačeći se pred nadmoćnijim neprijateljem – peške. Pamte se slike izgladnelih i smrznutih. Žrtva data pre jedan vek i danas motiviše.

"E, ako su naši 'solunci' mogli – i to peške da pređu preko brda, dolina, planina, gladni, bosi, smrznuti, ovakvi i onakvi, možemo i mi da izveslamo", kaže novinar RTS-a Jovan Memedović, koji je u emisiji "Sasvim prirodno" pošao putem predaka.

I uspeo je – 1.200 kilometara, od Kavale do Krfa, preko tri mora, Memedović je sa četiri prijatelja preveslao za 35 dana. To je učinio, kaže, u čast precima, a kao primer potomcima.

"Mogli smo mi da odemo avionom, da obeležimo stogodišnjicu, da donesemo neku plaketu, venac ili šta već na 'plavu grobnicu', ali to nije to. Ovako smo išli sporo i na sopstveni pogon. To, opet, nije bogzna šta u odnosu na Albansku golgotu, ali ti opet nekako stoji u podsvesti: Dobro, ja sam to uradio, možda će se sledeća generacija koja dolazi ugledati na ovo što smo mi uradili", objašnjava Memedović.

Slične motive imala su i četvorica alpinista. I oni su, baš kao srpski vojnici i narod, pešačili. I to, istom rutom – od Peći, preko Skadra, Drača, do Krfa. Potvrđuju da je najteži deo puta planina Čakor, poznata i kao planina smrti. Tu je, pre jednog veka, zbog hladnoće i iscrpljenosti, stradalo najviše ljudi.

"To je za nas, stvarno, bilo hodočašće i jedan neverovatni povratak u prošlost. Saznanje šta su oni radili u takvim uslovima, pre 100 godina, stvarno je neverovatno. To je njima bio jedini put i oni su to nekako uspeli da urade. Jedan strašan trenutak za naš narod, ali isto tako i svetao jer smo, možda, poslednji put svi bili kao jedan", kaže Marko Nikolić, član ekspedicije "Albanska golgota – 100 godina kasnije".

Jedinstvo je ključna reč i za istoričare.

"Albanska golgota je jedan veliki istorijski događaj u kome su i srpska vlada, i srpska vojska, i kralj, i regent Aleksandar pokazali jedinstvo ne želevši da prihvate kapitulaciju. I mi bismo uvek morali da se vraćamo na idealni izvor nečega što je bila idealna i vojnopolitička situacija, idealno jedinstvo i politike i naroda", ističe istoričar Bojan Dimitrijević.

O stradalima u Albanskoj golgoti nema preciznih podataka – po izveštaju koji je tadašnji ministar vojni poslao predsedniku vlade Nikoli Pašiću, povlačenje nije preživelo gotovo 250.000 ljudi. Za mnoge se ne zna gde su sahranjeni.