"Prvi svetski rat nije prisutan u odnosima Austrije i Srbije"

Ortner je, u izjavi Tanjugu, povodom otvaranja međunarodne naučine konferencije „„Ratna godina 1915"“ u Beogradu, istakao da je Prvi svetski rat prisutan u Austriji i Srbiji pre svega u porodičnim pričama, koje nisu uvek u saglasnosti sa istinom, i delimično su mitovi.

Ova konferencija, prema njegovim rečima, radi na podsticanju razumevanja i doprinosi napretku istorije kao nauke.

Prvi svetski rat, kako je naglasio, nije više prisutan u odnosima Srbije i Austrije, i 100 godina posle ovog stravičnog događaja treba se tom temom samo naučno baviti.

„Mi se nalazimo u ujedinjenoj Evropi i imamo zajedničke interese. Iz istorije smo nešto i naučili“, poručuje Ortner.

Rekao je da je iz istroije treba učiti na osnovu činjenica, to jest ramotriti šta je teklo u pogrešnom smeru i šta je izazvalo krizu.

„Julska kriza 1914. je pokazala da nešto nije išlo dobrim putem, i to je izazvalo Prvi svetski rat. Mislim da iz toga možemo naučiti da moramo obazrivije delovati“, uveren je pukovnik Ortner.

Izrazio je zadovoljstvo što živimo u aktuelnoj Evropi u kojoj postoje različite međunarodne organizacije koje se bave takvim politički škakljivim pitanjima.

„Možemo ratove, ne sve, ali ukupno gledano veliki deo, sprečiti“, naglasio je Ortner.

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Đorđević, otvarajući konferenciju, rekao je da Srbija i svet obeležavaju značajnu godišnjicu događaja koji je po broju žrtava, prostoru koji je zauzimao, načinu na koji je vođen, s razlogom dobio epitet Velikog rata.

Za Srbiju 1915, prema njegovim rečima, predstavlja najtežu godinu u kojoj je poginulo, nestalo i ranjeno 163.556 ljudi.

Pored svih nedaća koje rat doneo 1915. godinu obeležila je i jedna velika bolest - tifus koji je odneo pola miliona ljudskih života, naveo je on.

Ceo rat, kako je istakao, obeležile su velike žrtve, tako da gotovo svaka porodica u Srbiji ima osećaj da im je neko bliži ili dalji izgubio život u tom ratu.

Konferencija, poput ove na kojoj učestvuje 34 vojna i civilna istoričara iz 14 zemalja, ukazuje Đorđević, pružaju mogućnost da se hladne glave, uz uvažavanje istorijskih činjenica, sagleda ratna tematika.

„Ovo je prilika da na naučno zasnovanom pristupu doprinese relaksaciji odnosa u vezi tema prošlosti u cilju stabilizacije ovog prostora“, naglasio je on dođaući da zajednička organizacija skupa pokazuje da su ratna zbivanja između Austrije i Srbije prošlost, koju treba prepoustiti istoričarima, a budućnost posvetiti zajedničkoj saradnji dve zemlje.

„Tendencije stalnih tenzija koje su potresale 19 i 20 vek treba da budu nešto što je iza nas i deo naše prošlosti“, poručio je Đorđević.

Ambasador Austrije u Beogradu Johanes Ajgner istakao je da je važno da se demistifikuju istorijski događaji i uklone s tim vezane emocije.

On je naglasio da su zajedničkim pristupom obeležavanju godišnjice Prvog svetskog rata Austrija i Srbija, koje su bile u tom istorijskom događaju suprostavljene, pokazale da su sposobne da imaju zajedničke poglede na ono što se dogodilo.

„I dalje imamo različite poglede kada je reč o tome da li je potreban spomenik Gavrilu Principu, ali smo uspeli u organizaciji zajedničke izložbe o periodu pre početka Prvog svestkog rata, pod motom „Beleške burnih odnosa““, konstatovao je Ajgner.

Direktor Vojno-istorijskog muzeja Austrije Ortner istakao je dobru saradnju sa kolegama u Srbiji, dodajući da na naučnom polju postoji dobra saradnja, ali da u muzejskom smislu ona još nije na nivou koji bi želeo.

Institut za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane Srbije i Vojno-istorijski muzej iz Beča organizuju naučnu konferenciju „"Ratna godina 1915", koja traje do 5.novembra.

Na konferenciji učestvuju civilni i vojni istoričari iz Srbije, Austrije, Rusije, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Finske, Grčke, Slovačke, Poljske i Tunisa.

Cilj konferencije je da na osnovu najnovijih istraživačkih rezultata osvetli manje poznate događaje Velikog rata u 1915. godini.

Tematski su zastupljeni italijanski, srpski, zapadni i istočni front, te frontovi u Palestini i na Kavkazu, doplomatski pregovori oko ulaska Italije i Bugarske u rat, držanje neutralaca, život u pozadini fronta, nacionalno pitanje, medijski rat.

Konferencija je deo državnog programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata.

Organizaciju su finansijski pomogli Ministarstvo odbrane i sporta Austrije i Ministarstvo odbrane Srbije.