Dobar komšija vredi kao brat

U zgradi na Bulevaru Nemanjića u Nišu živi 40 porodica. Na toj zgradi nema grafita, slomljenih brava ni ukradenih dugmića. Na ulazu interfon – istaknut kućni red, važni telefoni u gradu i detalji o ventilima za vodu, a u hidrantima, neophodna oprema. U liftu muzika i fotografije srpskih manastira.

"Dobar komšija je više nego brat. Slažeš se sa njim lepo, odeš, dođe ti na kaficu, popričaš, posavetujete se, uz malo poštovanja i razuma sve se složi", kaže jedan od stanara Slavoljub Stojanović.

U zgradi koja je useljena 1981. godine, sada već živi treća generacija stanara starosedelaca. Među njima radnici, penzioneri i dvadesetoro dece.

"Dovoljan je osmeh i lepa reč upućena komšiji iznad, komšiji ispod, i komšiji sa strane. I onda smo svi zadovoljni", napominje stanarka Ivana Ranđelović.

Sve što zamisle, kažu, to i ostvare, pa su tako za sređivanje dvorišta kupili neophodne mašine, a za uživanje napravili klupe i podelili zaduženja.

Dragoljub Lović kaže da su njegovi prijatelji oduševljeni odnosima u zgradi, a često i prijatno iznenađeni.

Predsednica Skupštine stanara Jelica Milojević napominje da predsednik mora da bude čovek od akcije, a Savet zgrade da čine stručni, radni i pošteni ljudi.

Sve što se uradi nađe se na zidnim novinama koje godinama, za potrebe stanara, štampa zgrada.

"Uvek se nešto dešava u zgardi, uvek se nešto interesantno organizuje. Mi sve to snimamo, zabeležimo i objavljujemo", priča urednik novina stambene zgrade Zoran Stojanović.

Nisu retki ni dani kada se složne komšije okupe na zajedničkoj terasi višespratnice, gde se dogovaraju o novim idejama, po kojima su, tvrde mnogi, postali prepoznatljivi u gradu.