Diskriminacija žena na radnom mestu

Nakon povratka sa porodiljskog odsustva, Milica Žilić Miloševski od svog poslodavca, kod koga je radila 11 godina, dobija rešenje o prestanku radnog odnosa. U obrazloženju se navodi da je prestala potreba za obavljanjem tog posla usled ekonomskih i organizacionih promena. Pravi razlog je, tvrdi naša sagovornica, diskriminacija.

"Direktorka mi je ponudila četiri opcije, znači sporazumni raskid ugovora o radu, niže radno mesto, da budem tehnološki višak ili neodređena pozicija u smislu da nisam dobila nikakvu informaciju o zaradi, o ugovoru, vrsti poslova koje bih obavljala, iz tog razloga sam se odlučila za opciju tehnološki višak. Takođe u toku razgovora mi je saopštila da žene sa malom decom nisu podobne za rad jer njoj trebaju ljudi koji će raditi od osam do osam", rekla je Milica.

Žene koje su diskriminisane prilikom zapošljavanja ili na radnom mestu retko se obraćaju sudovima. Uglavnom strahuju od gubitka posla, visokih troškova u postupku, a i nedovoljno su upućene u svoja prava. Dosadašnja praksa je pokazala da čak i kada postupke pred sudom inicira Poverenik za zaštitu ravnopravnosti oni nisu dovoljno efikasni, pa se dešavalo da neki budu obustavljeni zbog zastarelosti. To svakako nije razlog da se diskriminacija prećuti.

"Pravosuđe i naravno sve institucije sistema treba efikasno da odgovore na ovaj problem i da ohrabrimo žene da se što više jave", smatra poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Prepreke su i pred ženama koje pokreću sopstveni biznis. Nemaju kapital, nemaju nekretnine, teže dolaze do kredita. Zbog toga većina njih odustane, pa i ne čudi podatak da se skoro polovina preduzeća koje vode žene - ugasi.

"Potrebne su određene mere podrške u tih prvih tri godine kritičnih za opstanak biznisa pre svega se misli na pristup tržištu, na uključivanje žena u lanac dobavljača", navodi predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović- Pantić.

Sistemska rešenja i konkretnu pomoć obećavaju nadležni.

"Radićemo na tome da osvestimo i preduzeća, ali s druge strane ćemo isto tako pokušati da to stavimo u podzakonska akta, šta je dozvoljeno, a šta nije kada govorimo o diskriminaciji. Kada govorimo o ženama koje počinju svoj biznis radimo u delu kako da im pomognemo putem subvencija, putem povezivanja, s Ministarstvom privrede i finansija i očekujemo od njih određeni plan", navodi predsednica Koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

U pripremi je Zakon o rodnoj ravnopravnosti čije se usvajanje očekuje do kraja godine. I Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2014. godinu navodi da je potrebno da se sistemski primenjuje zakonodavstvo koje se odnosi na otpuštanje žena na porodiljskom odsustvu, seksualno uznemiravanje i nejednakosti u unapređenju i platama.