Agencija za privatizaciju, kvadratura korupcije

Privatizacija ogrezla u korupciji - poznati je deo priče stotina strana izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. Posle deset godina, sedam Vlada, osam direktora Agencije za privatizaciju, Savet rezimira da prava direktora Agencije da svojevoljno odlučuje o restrukturiranju, metodu, načinu, uslovima, rokovima i izvršenju ugovora su neograničena, bez kontrole i bez odgovornosti.

"Agencija može da bira konsultantsku kuću, a u velikom broju privatizacija odlučivali su se za iste firme, uz saglasnost kupca", navodi se u saopštenju Saveta.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije rekla je da je problem što postoje ljudi koji su u veoma bliskim vezama sa tim ljudima koji imaju veliku moć u agenciji, tako da u tenderima učestvuju oni koji unapred znaju da neće moći da ispune svoje obaveze.

"Oni, u ispunjavanju svojih obaveza, imaju veliku podršku ljudi iz Agencije koji im daju naknadne rokove, koji po dve godine, po 28 naknadnih rokova, samo da bi oni ostali vlasnici", navela je Vasilićeva.

Na izveštaj Saveta, nijedna državna institucija nema komentar. Tri adrese odakle se očekivao - od Agencije za privatizaciju, Ministarstva privrede i Vlade, bile su bermudski trougao i za naša pitanja.

Na odgovore spreman bivši direktor.

Na pitanje ima li korupcije u Agenciji, advokat Branko Pavlović rekao je je bilo, a da je najosnovnija stvar da niko ni za šta nije odgovarao.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da vladima, tela za privatizaciju i tužioci treba da daju svoj stav i sud, da li ima krivične odgovornosti ili ne i da li postoji sistemski problem kao što je ovaj na koji savet upućuje, a to su diskreciona prava direktora

Neprecizni propisi, dva puta menjani - nijednom, kaže Pavlović, nisu smanjili neomeđeno pravo na svojevoljno odlučivanje u okviru Agencije.

"Niste imali jasna pravila kada produžavate ugovornu obavezu, a kada idete na raskid, niste imali način da animirate javnost investicionu kako biste imali što veću konkurenciuju", kaže Pavlović.

Većina spornih privatizacija o kojima Savet piše, realizovana je do 2013. Iste godine promenjen je i Zakon, ali se ne može ocenjivati, jer se, od tada, javna imovina gotovo nije ni prodavala. Izazovi stižu sa najavljenom privatizacijom velikih javnih preduzeća.

"Poslednji zakon je takođe zadržao značajan stepen diskrecije, pre svega kada je reč o modelu privatizacije, s tim da tu nije reč o diskreciji same Agencije koliko je reč o diskreciji vlade oko tzv strateški važnih preduzeća", naveo je Nenadić.

Pored sudbine budućih, i dalje se očekuje epilog 24 sporne privatizacije. Nijedan od tih predmeta još nije procesuiran.