Danijel Server

Ovo je neprofesionalno i može dovesti do zablude.

Još gore: srpska štampa sugeriše da sam rekao da "Mediji nisu u službi premijera Vučića". Ovime se meni pripisuje stav koji nije moj, a koji je u najboljem slučaju, iskrivljena verzija stava mog prijatelja. Autor nigde ne navodi da cenzure nema. Članak pokušava da objasni kako i zbog čega su mediji "pro-Vučićevski" orijentisani, a ne kako nisu. Autor daje nekoliko razloga: većina ljudi, uključujući one u medijima, misli da premijer radi prave stvari. Neki ljudu u medijima se ulizuju vladi zbog oportunizma ili kukavičluka, uključujući i strah od gubitka vladinog oglašavanja. On takođe kaže da medijski uslovi nisu ni blizu tako loši kao što su bili pod Miloševićem.

S pravom se pitate šta ja mislim? Da li se slažem sa mojim prijateljem? Jedan od razloga što sam njega pitao za mišljenje je teškoća koju imam da formiram sopstveno.

Osim "kako ste" i "Dobar dan" ja ne govorim srpski.

Čitam srpsku štampu uglavnom kroz Google Translate i servis na engleskom jeziku B92, što je eklektičan miks koji je koristan ali ne nužno i reprezentativan.

Odgovor mog prijatelja bio je mnogo jasniji od mnogih komentara o slobodi štampe u Srbiji koje vidim u medijima na engleskom jeziku, pa sam mislio da je dovoljno interesantno da ga objavim, iako je morao biti objavljen anonimno? Njegov odgovor sadrži objašnjenje nekoliko mehanizama koji čine medije provladinim, a ne puke optužbe za cenzuru.

Bez obzira na to da li se ja slažem ili ne, to nije uticalo na moju odluku da objavim njegov tekst.

Kako je, danas, jedan od mojih dopisnika opazio, reakcija srpske štampe i zloupotreba objave upravo i predstavljaju sliku stanja u srpskim medijima. Neprofesionalno je bilo pripisivanje stava sadržanog u objavi, meni lično. Takođe je netačna i pretpostavka da objavljeni sadržaj predstavlja neku vrstu opravdavanja srpske vlade.

Kao i u drugim zemljama u tranziciji, i u Srbiji je primetna sklonost vlasti, da radije ubiju onoga ko nosi poruku, nego da poruku prime. Ovo se povremeno dešava i u razvijenim demokratijama - predsednik Obama je pre oko godinu dana oštro kritikovao Foks njuz - ali su takve pojave ipak retkost. U demokratskom društvu štampa radi svoj posao kada iznosi neprijatne činjenice ili otkriva ono što smatra malverzacijama. Pravi odgovor u 98 odsto slučajeva je odgovor na činjenice ili navode, a ne napad na medije.

Situacija je komplikovanija u Srbiji ili negde na Balkanu, jer mediji koji kritički izvešavaju o vladi i koji su spremniji da izveštavaju o onome što smatraju malverzacijama imaju međunarodnu podršku. To može biti uznemirujuće za političare, koji su često skloni tome da misle da je novac eksplicitno usmeren na njihovu diskreditaciju.

"Efekat Sanader" (Ivo Sanader je bio proevropski premijer Hrvatske koji je završio u zatvoru zbog malverzacija) čini političare na Balkanu naročito osetljivim.

Ne mogu da govorim o EU, ali znam da je namera američke vlade kada daje novac za podršku stranim medijima, da podrži profesionalno i tačno izveštavanje i različite stavove. Čak i "Glas Amerike" koji je u državnom vlasništvu ima za cilj profesionalizam i tačnost. U stotinama intervjua koje sam dao za Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda i drugim koje imaju vladinu podršku, nikada mi niko nije rekao šta treba da kažem. Pre mnogo godina bio sam prisutan kada je zamenik predsednika Džordža Buša, uzrujan nečim što je Glas Amerike objavio o njemu, naredio zvaničniku američke ambasade da otpusti tog dopisnika. Diplomata je morao da objasni potpredsedniku da to ne može da se uradi.

To naravno ne znači da sam ja ili onaj ko objavljuje moj intervju, 100 odsto u pravu ili nepristrasan u nekom apsolutnom smislu. Imam kolege koji smatraju da im nikad nije tražen intervju za Glas Amerike zato što se njihovi stavovi previše razilaze od zvaničnih. Nema apsolutne čistote u medijskom poslu. Uticaj se vrši na različite načine, ne samo u Srbiji već i u Americi.

To govori, da postoji ogroman jaz između relativno nezavisne štampe u zrelim demokratijama i vrste bednog i ulizivačkog izveštavanja ove nedelje o mom blog postu o srpskoj vladi i medijima. Uvek će biti medija koji se pokoravaju vladinoj liniji. Ali, nadam se da će se stvari razvijati u profesionalnijem i zrelijem pravcu. Zabaviće me da vidim ako srpski mediji objave tačno ovaj moj prateći post.

Ne, ne mislim da je danas lošije nego u vreme Miloševića. Niti mislim da je na Balkanu bilo bolje u Titovo vreme, kao što govore mnogi u sedam zemalja izvedenih iz Jugoslavije.

Ovakva zlonamerna (nedobronamerna) poređenja ne mogu dobiti priznanje: stvari su se ipak poboljšale i nadam se da će nastaviti da se poboljšavaju, uprkos tome što spadam u red onih koji bi želeli da to poboljšanje dolazi brže.