U Srbiji se manje praznuje nego u Evropi

Od neradnih dana Srbi prave takozvani voz, i to nekoliko puta godišnje: za Novu godinu, Prvi maj i Uskrs. Ostali praznici uglavnom su jednodnevni. Deset neradnih dana godišnje, veruje se, pomaže da se prežive svi oni radni.

"Praznici jesu nešto što vam čini otklon one mučne svakodnevice. To je ono što je poenta i praznici postoje da bi se praznovali dani koji su važni, ali ih ljudi prihvataju zbog toga što su im ostali dani u godini teški", kaže sociolog Vladimir Vuletić.

To što Srbi vole da praznuju ne čini ih različitim od ostalih. Vole, na primer, i Nemci, koji imaju i više neradnih dana i dana godišnjeg odmora. Ali, nemačka privreda je najveća u Evropskoj uniji, pa je dilema da li se Srbi i sada mnogo odmaraju.

"Kada odete negde za vreme praznika u svet, videćete da ništa ne radi, a kod nas svaka radnja radi. Ti ljudi nisu adekvatno plaćeni, iako zakon i kolektivni ugovori daju mogućnost da poslodavac plati 110 odsto", kaže Ljubiša Orbović, predsednik saveza samostalnih sindikata Srbije.

"Nisu problem ti dani. Po mom mišljenju, suština je u efektivnom radnom vremenu. U onom delu da li mi radimo, koliko radimo i da li postižemo ono što se od nas traži. Kada bi uspeli da povećamo efektivno vreme rada, mislim da ti dani ne bi bili nikakav problem, čak i da se broj tih dana poveća", kaže Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije.

Neradni dani nisu problem, ali jesu izostanci sa posla – najčešće neopravdani, a njih je tokom godine mnogo.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku navodi da je u Srbiji izostanak sa posla u javnom sektoru procentualno trostruko veći nego u zemljama Zapadne Evrope, a dvostruko veći nego u Češkoj.

"Problem je u efikasnosti i u organizaciji posla. Tamo gde ne postoji profesionalno upravljanje tamo se dosta nonšalantno radi, i dok se to ne sredi, mi ćemo i dalje biti na dnu te lestivice, dakle po broju dana po kojima odsustvujemo", kaže Rajić.

Kada se povećaju efektivnost rada i njegova organizacija, moglo bi biti više neradnih dana. Kao, na primer, u Japanu, gde se tokom godine praznuje 15 dana – svakog meseca imaju praznik. Rusi ne rade 12 dana godišnje, dok u nekim azijskim zemljama imaju čak po 23 praznična dana.