Vozom od Beograda do Budimpešte

Od Beograda do Budimpešte ima oko 350 kilometara pruge i za dve godine ta relacija prelaziće se za dva i po do tri sata – dogovor je prošlonedeljnog samita Kine i zemalja ovog dela Evrope. Ipak, dok Srbija, Mađarska i Kina ne preciziraju način finansiranja projekta, vozovi ta dva grada spajaju brzinama manjim nego pre nekoliko decenija.

Kompozicija sa samo tri vagona u 7.17 časova kreće na dug put. Do Novog Sada stiže već u 8.56, za nijansu sporije nego drumom. Malobrojni putnici znaju zašto biraju voz.

"Opredeli nas neki komoditet, možeš da ustaneš, prošetaš, a u autobusu si vezan samo za sedište. I tu mala brzina nije strašna za sada, ali bolje nemamo... Ako bog dâ, biće i boljega", kaže putnica Mirjana Pavlović.

Ali onda umesto boljeg, nailazi još gore. Od Vrbasa do Subotice, Bačka je idealno ravna, ali se prugom gotovo sve vreme ide maksimalno 40 kilometara na sat. Presporo za sve, osim za imigrante, koji tu žive čekajući priliku za prelazak granice.

Voz u Suboticu stiže u 11.24 – a tek smo na pola puta. Već 24 godine prugama krstari Siniša Vujević, a sada je u lokomotivi koja, remontovana, ide do 120 kilometara na sat, pa će i ona morati da se menja posle rekonstrukcije.

"Nekada, pre 10 do 15 godina, rastojanje Subotica–Beograd se prelazilo za dva sata i 15 minuta. Sada se ista ta deonica prelazi za četiri sata i 15 minuta. Na osnovu toga možete da vidite koliko je, u stvari, železnica stagnirala, odnosno propala", kaže mašinovođa Siniša Vujević.

"Ja se nadam da ćemo dočekati i da će biti te brzine. Želim mlađim generacijama da dođu i to osete", kaže mašinovođa.

U međuvremenu, i mladi pomalo ostare dok se ne završi prelazak granice – srpska i mađarska kontrola traju po pola sata, uz dodatno vreme za promenu lokomotive. Od silnog čekanja može se i ogladneti, pa vagon-restoran nudi spas.

"Ljudi jedu gulaš, pileća prsa, a naš božićni meni je takođe odličan. Piju pivo i kafu. A ja svakako preporučujem gulaš i perkelt sa nudlama – pravu mađarsku hranu", kaže kuvar Renato Toroi.

U mađarski Kiškunhalaš stiže se tek u 13.22, šest sati od početka puta. Oni koji su krenuli kolima nadomak su Beča. Zato je potrebno biti spreman za prekraćivanje dosade.

"Poneli smo knjige, poneli smo dnevnu i nedelju štampu. Ali knjige, uglavnom nam knjige skraćuju vreme. I razgovor", kaže Gordana Ilić, putnica.

Bukvalno polako, ali sigurno, posle nešto više od osam sati putovanja, stiže se do prve stanice u Budimpešti. Do aerodroma koji nosi ime Franca Lista stiže se tačno u, po redu vožnje, planirano vreme.

Budimpešta nije važna samo kao završna već i kao tranzitna stanica za putnike iz Srbije. Iz tog grada, koji je na neki način kapija ka ovom delu Evrope, gotovo na svaki sat saobraćaju vozovi ka Beču ili Pragu.