Bačka Topola, od fudbala do čardaša

Kada se u Bačkoj Topoli zažele lepih priča, jedni počnu da prepričavaju kako se u njihovom mestu živelo devedesetih godina 19. veka. Drugi čak veruju da je zlatno vreme ipak bilo ono posle Drugog svetskog rata.

Posle Kanjiže, Sente i Ade, Bačka Topola je opština gde procentualno živi najviše Mađara. Skoro 60 odsto njih živi u ovom gradu, pa je i to razlog zbog kojeg većina veruje da je najbolje bilo od 1890. pa do Prvog svetskog rata.

Ako pogledamo neki od ta dva perioda, videćemo da je Bačka Topola bila među najbogatijim opštinama u Vojvodini. Tajna uspeha leži u jakoj poljoprivredi i još jačem mlinarstvu. U jednom periodu i industriji. U Bačkoj Topoli je bilo, kažu, mnogo zanatlija: kovača, kožara, ljudi koji su se bavili obradom metala i drveta, pa tako redom do vunara.

Zoran Bečejac je jedini u Bačkoj Topoli, a verovatno i u celoj zemlji, koji na stari način, uz pomoć starih mašina obrađuje vunu. Čini se da se ranije više razmišljalo i o potrošnji. Sa svih strana vise kaiševi, koje pokreće samo jedan elektromotor. Zbog toga se kroz radionicu mora pažljivo koračati.

Od zanata, kaže Zoran, nekada je moglo da se živi. Danas je drugačije. "Čovek mora da kombinuje dva-tri zanata pa da preživi. U ovoj radnji je do 1975. godine bilo pet radnika. Pet porodica je živelo od ove radnje. Međutim, pojavila se sintetika, uvoz iz Bugarske i Poljske, tako da je počela da se gasi potražnja za tom vunom", priča vunar Zoran Bečejac.

U Bačkoj Topoli je i čuvena Mesna industrija "Topola". Iako u svom asortimanu imaju čak 75 proizvoda, nijedan se ne pravi od ovčijeg mesa, pa da i vunari imaju posla. Međutim, možda će se to i promeniti – novi vlasnik je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

I Industrija mesa "Topola" imala je svoj zlatni period, i to onda kada su izvozili na američko tržište, u zemlje zapadne Evrope, bivšeg Sovjetskog Saveza, Australiju. Danas industrija u Bačkoj Topoli oko 12 odsto svojih proizvoda izvozi u Rusiju, ali pod određenim uslovima.

"Evropsko tržište prihvata proizvode napravljene samo od sirovina koje su dobijene na srpskom tržištu", kaže Karolj Markuš, tehnički direktor "Topole".

I pored toga što u Bačkoj Topoli postoji mesna industrija i što je ovde nekada bilo mnogo vunara, ovo mesto nije poznato ni po svinjama, ni po ovcama, već po najboljim konjima.

"Zobnatica" je možda poznatija i od samog grada. U poslednje vreme bilo je podosta afera oko "Zobnatice". Vlasnici se, kažu, ovde menjaju, ali jedan čovek ostaje – Milan Dražić.

"Konje sam zavoleo veoma davno, ja sam ponosan seljački sin. Otac mi je govorio da sam kajase držao pre nego što sam znao da govorim", kaže upravnik ergele "Zobnatica" Milan Dražić.

"Kad sam završio gimnaziju, upisao sam veterinu, diplomirao sam za nepunih pet godina i, evo, posle 37 godina rada, kažem da, kad bih se opet rodio, opet bih upisao veterinu", dodaje Milan Dražić.

Milan, kao veterinar i upravnik ergele, zna svakog konja koji je u poslednjih 30 godina na ergeli potrčao. Sportskih uspeha, kaže, bilo je najviše sedamdesetih godina prošlog veka.

Prospektor je trenutno najvažniji konj ergele "Zobnatica". Uspeo je da osvoji derbi 2002. godine. Baron je bio možda i bolji od Prospektora, ali doživeo je nesreću, polomio je nogu i zamalo da završi u klanici. Milan ga je spasao.

Ne tako davno, oko 1900, činilo se da ništa ne može da pokvari lep i bogat život u Bačkoj Topoli. O tome koliko je novca tada narod imao svedoči i priča o gradnji danas najviše katoličke crkve u Srbiji i jedne od većih i lepših u regionu.

"Dolazi početak 20. veka, tačnije 1904. godina, kada su Topolčani rekli da žele novu crkvu. Napravljen je plan, staru crkvu su porušili i 1904. godine odmah su počeli da grade novu crkvu. Gradnja je trajala dve godine", kaže istoričar Tibor Nađ.

Dok su majstori još radili, žitelji su čuli da se pojavio novi materijal – beton. U to vreme nezamislivo skup.

"Umesto stubova od cigle, nek se naprave stubovi od betona, pošto će biti mnogo tanji i lepši, ali istovremeno mogu da izdrže mnogo veći teret. Majstor je tada izračunao da će to podići troškove za trećinu, a Topolčani su rekli da ih to ne interesuje i odmah su isplatili", dodaje Tibor Nađ.

U našoj zemlji kažu da jedino Hram Svetog Save na Vračaru ima viši toranj od crkve u Bačkoj Topoli, koja je izgrađena za samo dve godine i isplaćena odmah – gotovinom.

Crkva koja je dugačka 71 metar, široka 35 metara, a visoka 73 metra, možda je prevelika za jedno malo mesto u Bačkoj, ali tada se imalo i htelo, i nije se štedelo.

U samoj Bačkoj Topoli živi oko 15.000 ljudi, dok na teritoriji cele opštine ima 34.000 stanovnika, uglavnom Mađara. Zato se ovde, ako je suditi po nagradama, igra najbolji čardaš.

Čardaš je igra puna improvizacija, a zbog zavodljivog i strasnog odnosa koji pokazuju partneri dok igraju, čardaš zovu i mađarski tango.

U mađarskim porodicama žena je često glavna, ali u čardašu nema matrijarhata. U čardašu je muškarac glavni i tu ni improvizacija ne pomaže.

Ipak, Bačku Topolu poslednjih godina najviše prepoznaju po Dušanu Tadiću, jednom od naših najboljih fudbalera. Odrastao je u ovom mestu i prvi put fudbal zaigrao u Bačkoj Topoli – za petliće Fudbalskog kluba "Aik".

"Bio je mali dečkić, stalno ga je majka tražila da dođe na večeru, fudbal mu je bila glavna igračka, ništa više", priča Dušanov otac, Petar Tadić.

Sada i otac i majka znaju gde im je sin, igra za engleski klub "Sautempton", i to veoma uspešno. Posle ubedljive pobede svog tima protiv "Sanderlenda" od 8:1, Dušan je bio nominovan za najboljeg igrača Premijer lige. Na toj utakmici kralj asistencija, kako ga zovu u klubu, postigao je jedan gol, a četiri namestio.

U Bačkoj Topoli sada nije ni bliži kao krajem 19. i početkom 20. veka. To zlatno doba živi u pričama, a žitelji opravdanje za sadašnje stanje vide u propadanju privrede devedesetih godina. Možda je trebalo da se drže proverenog recepta za zaradu – ili igraš fudbal, ili se baviš poljoprivredom i zanatstvom.