Košnice prazne, prodavnice pune meda

Kiša i hladno vreme sprečili su pčele da uzimaju nektar iz cveta bagrema. Podbacila je, kako kažu pčelari, i livadska paša.

"Obično proizvedem osam do deset tona meda, nekada u dobroj godini to bude i više. Ali, ove godine ukupno bagremovog i livadskog meda zbog okolnosti vremenskih prilika i neprilika proizveo sam jedva oko dve i po tone", kaže Borisav Ranković iz Dražnja kod Umčara.

Kada meda nema dovoljno u otkupu, prerađivači i trgovci prave med, jer je to za njih dobra prilika da preradom voćnog sirupa, šećera, kiseline, odgovarajućih aroma i boje dobro zarade, tvrde pčelari. Cena meda nikada nije bila veća. Kilogram košta i hiljadu dinara. Kako otkriti falsifikat?

"Taj med je slađi od običnog meda i on se ne rasteže već pada u kapljicama. Crvenkaste je boje, kao zagoreli šećer", opisuje Mića Mladenović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

U Srbiji je registrovano oko deset hiljada pčelara koji imaju 700.000 košnica.

"Tačno se zna ko koliko ima košnica i koliko meda predaje otkupljivačima i onima koji plasiraju med u trgovinske lance. Zato je lako poređenjem otkupljenih i plasiranih količina utvrditi pravo stanje stvari na tržištu, to jest ko prodaje med, a ko falsifikat", napominje Rodoljub Živadinović, predsednik Pčelarskog saveza Srbije.

Kako bi zaštitili građane, nadležni najavljuju strožu kontrolu tržišta.

"S obzirom na to da je ova godina bila vrlo slaba što se tiče prinosa meda, a zbog sprečavanja zloupotreba i falsifikata na tržištu Republike Srbije, pooštrićemo kontrolu a posebno ulaznu kontrolu u tim objektima", kaže Zoran Ivanović iz Uprave za veterinu.

Godišnja potrošnja meda u Srbiji po stanovniku je oko sedamsto grama, u Evropskoj uniji stotinak grama manje, dok je u Nemačkoj čak kilogram i dve stotine grama.