Stacionaru u Lipovici neophodna modernizacija

U stacionaru u Lipovici, stručnjaci duže od tri decenije uspešno rešavaju probleme kod dece sa razvojnim i govornim smetnjama.

"Dolazimo već peti put. Ovde je baš lepo, udobno je, sve u redu. Doktori su prijatni. Ima napretka, otkako dolazimo ovde dete je sve bolje i bolje", kaže Ninka Nastasović koja svoje dete u stacionar u Lipovici dovodi iz Vranja.

Napredak u govoru svog deteta vidi i Semiha Džanković iz Novog Pazara.

"Vidim sve veći napredak. Kada smo došli ništa nije znala, sada je za pet meseci odlično napredovala. Radili smo test, sve je super", kaže Semiha.

Godišnje kroz Zavod prođe oko 15.000 pacijenata. Međutim, ovoj ustanovi za savremeni rad sa pacijentima, nedostaje mnogo toga.

"Nedostaje nešto od savremenijih sredstava za terapiju. Pod tim podrazumevamo brojne nove sadržaje koji su u međuvremenu sa napretkom tehnologije implementirani. Nedostaju nam razni vidovi animacije i stimulacije preko savremenih tehnika, računara - to je senzorna soba, to je inventar u dvorištu. Rekviziti su nezadovoljavajući za potrebe naših malih pacijenata", kaže Mirjana Mandić Koler, načelnica Stacionara u Lipovici.

Zgrada Zavoda u Ulici kralja Milutina, koju dele sa Gradskim gerontološkim centrom, nenamenski je izgrađena početkom prošlog veka i nikada nije detaljno renovirana. Stacionar u Lipovici, znatno je mlađi, ali ni on nije namenski građen.

"Tražili smo od Ministarstva da dozvoli proširenje kadra, da nam daju mlade i ambiciozne ljude koji će ovde naučiti od starijih. Mi živimo u 19. veku. Ono što je za 21. vek nešto što je normalno za nas je nedokučivo. Molimo na sve strane, prosimo", kaže Dijana Lazić Puškaš, vršilac dužnosti direktora Zavoda "Profesor dr Cvetko Brajović" u Beogradu.

Kako bi decu koja borave u stacionaru animirali i osposobili da se lakše uključe u svakodnevni život, lekari i saradnici osmišljavaju razne aktivnosti i uvode nove programe. U planu je i uvođenje hipoterapije, odnosno rada sa konjima.

"Mislim da je ova kreativnost za njih značajna i da se oni maksimalno uključuju i oni jedava čekaju da mi dođemo. Raduju se ovim radionicama. Ovde razvijaju motoriku i kreativnost i to jeste cilj da se deca što više uključe u svakodnevni život i da nauče neke stvari koje mogu da rade kasnije i kojima mogu da se bave", kaže Milijana Nestorović iz Udruženja "ISKON".

Da li će Zavod dobiti uslove za rad kakve zaslužuju i njegovi korisnici i zaposleni i to što je referentna i jedina ustanova te vrste i u zemljama u regionu, zavisi od društvene zajednice i ljudi dobre volje.