"Nevidljiva" zvanja od hiljadu evra

Mejkap artista, herbalista, relaks terapeut, doktor prirodne medicine - samo su neka od zvanja na diplomama fakulteta i visokih škola, koje su potpuno nevidljive za naš prosvetni sistem. Ako se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sami ne prijave da postoje i ne zatraže dozvolu za rad, prosvetna inspekcija im ne može ništa, a retko ih i druge proveravaju.

Pošto ove tzv. visoko obrazovane institucije nemaju neophodne dozvole, a neretko se sve od uplate do diplomiranja dešava u virtuelnom svetu, niko ne kontroliše koga, kako i čemu uče, ili gde se njihovi svršeni studenti zapošljavaju.

Načelnik Odeljenja Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA Dejan Miljković školovao se dvadesetak godina, kako bi došao do nivoa da može "da sasluša i leči ljude".

"Ja sam završio najpre srednju medicinsku četiri godine, pa fakultet koji je trajao pet godina, pa staž, specijalizacija je trajala šest", objašnjava Miljković.

Međutim, na tržištu, doktor Miljković dobija konkurenciju. Zapravo one koji su diplomu stekli posle seminara, jednomesečne obuke iz oblasti fizikalne medicine.

U Srbiji do zvanja terapeuta, herbaliste, nutricioniste, drugih poznatih i nepoznatih zanimanja i diplome doktora prirodne medicine ili titule magistra može da se dođe za nekoliko meseci i za hiljadu evra.

Bez adrese, dozvole, akreditacije, registracije u APR-u - sve to nude u tzv. visoko obrazovanim ustanovama koje sebe nazivaju univerzitetima, institutima, akademijama.

Nemaju ni prostorije tako da se sve od uplate do diplomiranja, dešava u virtuelnom svetu. Polaznicima se obećava diploma priznata u svim državama sveta za rad u privatnoj praksi.

Srđan Stanković iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da vrlo dobro zna koja je lista zvanja koja postoji u Srbiji, ko daje ta zvanja i ko je akreditovan. Onima koji ne znaju savetuje da pitaju za dozvolu za rad i akreditaciju.

Da bi rad bio legalan, potvrđuju u Ministarstvu prosvete, obrazovna institucija mora da poseduje akreditaciju i dozvolu za rad. Akreditaciju moraju da dobiju svi fakulteti i to je garancija kvaliteta studija, predavača, uslova u kojima se radi.

Miodrag Popović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kaže da to ministarstvo ima svoju inspekciju koja je preopterećena brojem predmeta.

"Oni postupaju samo po onim slučajevima predviđenim zakonom, znači inspekcija je nadležna za ustanovu koja je registrovana i koja je dobila dozvolu za rad", kaže Popović.

Stanković smatra da država treba da krene u borbu protiv loših i neproverenih institucija jer, kako kaže, ne sme omladina da veruje da iza toga stoji znanje, već samo uzimanje para.

Ove fakultete do sada nije proveravala ni tržišna inspekcija, dok ni za Inspekciju rada ove ustanove ne postoje jer nisu u registru.

A dok inspekcije ne utvrde ko bi trebalo da reaguje, fakulteti za kozmetologiju, hebrejski jezik i prirodnu medicinu uveliko najavljuju novi upis.