Kinezima Srbija kao drugi dom

Procenjuje se da oko sedam hiljada Kineza živi i radi u Srbiji, a samo u Beogradu ih je oko tri hiljade. U većem broju počeli su da dolaze devedesetih godina i to uglavnom kao trgovci.

O njima, kao nacionalnoj manjini, uglavnom se ne govori. Međutim, kažu da ipak uspevaju da očuvaju svoje običaje.

Tradicionalno obeležavaju praznik proleća, odnosno Kinesku novu godinu, umesto obične vode ili kafe piju dosta čaja ili toplu vodu a ručaju uvek u podne.

Srbija je za njih drugi dom jer su Kinezi naučeni da zemlju u kojoj žive poštuju kao i svoju kuću.

Liu Feng Dun je po struci lekar a završio je i menadžment. U Srbiji živi duže od jedne decenije i ovde se bavi ugostiteljstvom. Međutim, na prostor Balkana nije došao samo zbog posla.

"Motiv mog dolaska u Srbiju", kaže Liu, "bili su filmovi "Valter brani Sarajevo" i "Most" koje sam gledao. U Srbiju sam došao 1998. godine i tu sam već više od jedanaest godina, ali taj prvi kontakt, preko filma koji sam zaljubljeno gledao, i prvi dolazak u Srbiju se nekako preklopio u mojim osećanjima".

Srpski jezik

Liu Feng Dun kaže da mu se u Beogradu ostvarila velika želja. Junak njegovih omiljenih filmova, glumac Velimir Bata Živojinović bio je gost njegovog restorana. Međutim, život u Srbiji za Kineze nije uvek jednostavan, s obzirom na to da su kineska i srpska tradicija dosta različite.

Oni na primer ne jedu hleb već pirinač pa se teško navikavaju na srpsku hranu gde je hleb skoro neizbežan. Ipak, kaže Liu, najteže mu pada učenje srpskog jezika.

"Nakon ovih jedanaest i po godina jako slabo govorim srpski i uglavnom znam da kažem par rečenica koje su mi potrebne u komunikaciji s konobarom ili mušterijama koje dolaze u restoran. Moja supruga jako dobro govori srpski, što se tiče mog sina Marka on je kao većina kineske dece ovde imao Srpkinju dadilju koja ga je učila srpski, pa je kao mali kineski gotovo da nije znao. Morao sam zato da se opredelim da ga rano, već sa tri godine pošaljem u Kinu zbog učenja jezika, jer kineski jezik je jako težak, posebno pisanje. On je taj jezik morao da savlada od početka", rekao je Liu.

"Naravno, kao roditelju, meni je to bilo jako teško, kaže Liu.

"Sada se svakodnevno čujemo telefonom. Za svaki raspust gledam da on dođe ovde i svako leto provodimo na Adi Ciganliji".

Srpko-kinesko društvo

Kinezi u Srbiji u najvećem broju rade kao trgovci pa su i udruženja koja formiraju uglavnom trgovačka. Jedno takvo udruženje, Srpsko-kinesko društvo u Nišu, odlučilo je da posreduje između kineskih proizvođača tekstila i srpkih trgovaca. U planu je i izgradnja kineske fabrike tekstila u tom gradu čiji će proizvodi nositi oznaku: napravljeno u Srbiji.

"Želimo da što pre pokrenemo proizvodnju u Srbiji", rekla je Šu Cuvang, član Kineske trgovinske asocijacije u Srbiji.

"Pomažemo Srbiji da kupi jeftiniju kinesku sirovinu direktno od proizvođača jer je to i nama u interesu jer živimo ovde", kaže ona.

Informisanje

Kinezi koji žive u Srbiji izdaju i časopis u kome se mogu naći neke osnovne informacije o aktuelnoj situaciji u Kini i Srbiji. Kažu da bi želeli da osnuju još neko sredstvo informisanja na svom maternjem jeziku.

Za one Kineze koji tek dolaze u Srbiju, osnovne informacije mogu da dobiju na nedavno postavljenom sajtu kineske ambasade. Trenutno su na njemu trojezični podaci o Kini i odnosima Kine i Srbije.

"Mislim da Kinezi koji žive u Srbiji u potpunosti mogu da praktikuju svoje običaje ili tradiciju, jer kao što svi znaju, veliki praznici kao što je na primer Kineska nova godina veoma su dobro prihvaćeni u Srbiji i nadam se da će događaji poput tog ili neki drugog postati važan put komunikacije Kine i Srbije", smatra treći sekretar abasade Kine u Srbiji Čeng Song.

"Nema disrkiminacije prema Kinezima u Srbiji, na primer svaki put kad hodam ulicama Beograda, dešava se da mi dosta ljudi kaže zdravo na kineskom i to čini da se osećam dobrodošlim", kaže Song.

Putujući trgovci

Najveći broj Kineza u Srbiji, potiče iz provincija Džeđang i Fuđien, koje su poznate kao tekstilni centri, a njihovi stanovnici kao putujući trgovci.

U Srbiji većina živi s privremenim odobrenjem boravka, a tek njih četvoro ima stalno nastanjenje. Kineska deca rođena u Srbji automatski stiču državljanstvo Narodne Republike Kine jer ta država ne priznaje dvojno državljanstvo.

Groblje nemaju jer je kineska populacija u Srbiji mlada i kada dođe do smrtnog slučaja pokojnici se kremiraju, a njihov pepeo šalje u Kinu.

Kada mogu registruju automobile ili uzimaju telefonski broj koji ima srećne brojeve 8 ili 9, dok za njih baksuzni broj 4, kako god je moguće izbegavaju.