Pet donora organa na milion stanovnika

Pod naslovom "Za onog koji mi je spasao život", i mediji u Srbiji preneli su priču u slikama devojke koja je živa zahvaljujući nečijim plućima. Ovoj 28-godišnjakinji koja ima cističnu fibrozu, sreća se ipak osmehnula.

Zbog toga je odlučila da objavi slike transplantacije pluća a, kako je napisala na profilu na društvenim mrežema, to je uradila u čast nepoznatom donoru.

Važna vest u svetskim medijima bilo je i obeležavanje 30 godina života s tuđim srcem, a 61-godišnji Džejms Hil to je podelio sa svojim doktorom.

U nedelji za nama, i u Beogradu je održana jedna značajna tribina. U organizaciji Centra za promociju nauke predavanje o zaveštanju organa i dobrom delu posle smrti, slušalo se u punoj sali Kolarčeve zadužbine, a svi koji su hteli mogli su da potpišu i donorske kartice.

Dubravka Vejnović iz Centra za promociju nauke kaže da je to prva tribina na tu temu, a da je planirano da se slična održi u Novom Sadu. Vejnovićeva naglašava da će potpisati donorsku karticu zajedno sa članovima porodice

U ovom trenutku u Srbiji oko 90.000 osoba ima donorsku karticu.

Saglasnost za transplantaciju u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih gasili, prošle godine dala je 41 porodica, što je pet donora na milion stanovnika. Hrvatska ima 35.

Profesor doktor Đoko Maksić, koordinator za transplantaciju na Vojno-medicinskoj akademiji kaže da ne možemo biti nezadovoljni. "Od 11 zemalja mi smo na trećem mestu, ali moramo i možemo više, pre svega država, ne može biti sve na entuzijazmu lekara i medija", ističe Maksić.