DNK test, veliki stres za decu

U DNK laboratoriji Instituta za sudsku medicinu mesečno se obavi dvadesetak testova za utvrđivanje očinstva. Rezultati pokazuju da svaki treći testirani muškarac nije otac deteta. Zahteve podnose građani iz Srbije, ali i Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

U najvećem broju slučajeva utvrđivanje očinstva traže muškarci. Dve trećine njih shvati da su sumnje u partnerke bile nepravedne. Ima, međutim, i onih koji su tako saznali da deca koju su godinama gajili nisu bila njihova. Utvrđivanje očinstva ne zna za starosnu granicu.

"Bilo je slučajeva pre nego što dete dođe iz porodilišta kući da se ustanovi da li će doći kod jednog ili drugog muškarca, a bilo je i slučajeva da je jedna gospođa od 60 godina pokušavala da ustanovi da li je čitav život živela sa ocem, nažalost, mi smo tu morali da je razočaramo", priča doktor Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu.

Udruženje samohranih roditelja DNK testove koristi kako bi pomoglo majkama u ostvarivanju alimentacije za njihovu decu - uvek sa nadom da taj dokaz može da promeni i odnos među roditeljima.

"Mi svakom od njih nudimo i oblik viđanja sa tim detetom, jer ako si otac valjda imaš u sebi nešto, nešto što može da se probudi. To dete ima deo njegove krvi, deo njegovog mesa, njega", kaže Vera Totić iz tog udruženja.

Prema njenim rečima, ima ih koji kroz sve to prođu i nastave svojim putem, kao da se ništa nije desilo.

Jasmina Đoković je pre godinu dana DNK testom dokazala ko je otac njenog deteta. Iako je uzimanje uzorka za analizu potpuno bezbolno, bio je to, kaže, veliki stres za dete.

"Otac je došao u alkoholisanom stanju, dete je to mnogo teško podnelo. Veliki stres je preživela, i posle te DNK analize i pravde koja je na našoj strani, i dalje ne dobijamo alimentaciju, ne želi da viđa svoje dete", priča Jasmina.

Kako kažu u Institutu, bilo je slučajeva, mada ređih, da je majčina nesigurnost bila razlog za DNK test.

"Majka deteta ne zna, jednostavno nije sigurna, ko je biloški otac njenom detetu i tada dolazi sa jednim, drugim, pa sa trećim partnerom", kaže doktor Stojković.

Bilo da otac ne želi da prizna dete, ili da je to odluka majke koja samostalna i situirana želi da isključi oca iz dečijeg života, posledice po dete su velike, kažu psiholozi. Toga roditelji nisu uvek svesni.

"Svako dete u formiranju svog identiteta ima snažnu potrebu da zna ko su mu biološki roditelji. I kada ono u jednom trenutku pita 'gde je moj tata' i ako ne zna ko mu je otac, i ne zna iz kojih razloga to ne zna, stvara se velika konfuzija i veliki osećaj nesigurnosti", kaže porodični psihoterapeut Vera Despotović.

Osećaj krivice neretko obeleži njihovo odrastanje, a mnogo snage i hrabrosti im treba, napominju psiholozi, kada dođe trenutak da oni sami zasnuju porodicu.