Spomenici kulture čekaju stari sjaj

U Srbiji ima oko 2.500 nepokretnih kulturnih dobara zaštićenih kao spomenici kulture. Nadležni kažu da za održavanje 50 spomenika kulture koji su od velikog značaja ima dovoljno sredstava, ali ne i za sve ostale koji nemaju kategorizaciju.

U Beogradu ima više od 300 spomenika kulture. Među njima je i veliki broj škola sagrađenih pre skoro jednog veka, a kojima je neophodna rekonstrukcija. 

Zgrada nekadašnje Druge ženske gimnazije, a sadašnje Elektrotehničke škole "Nikola Tesla", sagrađena je 1933. godine. Na fasadi koja nikad nije obnavljana, vide se i tragovi borbi u Drugom svetskom ratu, a od 2003. godine zgrada ima problema i sa temeljima.

Tatjana Videnović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda kaže da je u pitanju akademski oblikovan objekat sa elementima srpsko-vizantijske arhitekture, izuzetno kvalitetan i interesantan za službu zaštite.

"Zavod ne raspolaže sredstvima za izvođenje radova na restauracijama fasada kao ni sredstva za izvođenje hitnih radova na objektu", kaže Tatjana Videnović.

Školu danas pohađa 1.800 učenika. Direktorka škole "Nikola Tesla" Rada Kamban kaže da su  zbog opadanja fasade stavili zaštitu i sade čekaju sredstava da se fasada sredi.

"Neophodno je mnogo toga na ovoj lepoj zgradi, prvenstveno rekonstrukcija temelja kao i zamena dotrajale elektroinstalacije, uređenje fasade i naše svečane sale", objašnjava Rada Kambin.

Rekonstrukcija je skuplja i komplikovanija pošto je zgrada spomenik kulture.

"Zato što se teži ka autentičnom, materijalima koji sad ne postoje i do kojih je teško doći, normalno da je skuplje nego kod običnih zgrada", rekla je Mirjana Andrić, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.

I za porušene zgrade Generalštaba, delo Nikole Dobrovića, koje su proglašene za spomenik kulture šest godina posle bombardovanja, procenjuje se da bi rekonstrukcija bila znatno skuplja nego izgradnja nove zgrade.

Pre nekoliko meseci Ministarstvo građevine predložilo je da se zbog sanacije obrišu iz registra kulturnih dobara.

"Mislim da treba da ostane spomenik kulture ali i da se uradi jedna revizija odluke, to je i stav republičkog zavoda, gde bi se predvidela određena rekonstrukcija", kaže Andrićeva.

Prema njenim rečima, rekonstrukcija zavisi od investitora i od namene i ne treba da bude spomenik kulture u ruševinama.

Spomenik kulture može i da se proda, pod uslovom da se vlasnik, odnosno korisnik objekta, obaveže da će ga čuvati kao kulturno dobro.