Godišnjica Boja na Mišaru

Polaganjem venaca na spomenik Karađorđu i mišarskim junacima je u tom selu kod Šapca, obeležena 207. godišnjica Boja na Mišaru.

Vence na spomenik palim borcima u najznačajnijoj bici i pobedi u Prvom srpskom ustanku položili su predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Vojske Srbije, lokalne samouprave i zadužbinskih društava.

Državni sekretar Negovan Stanković naglasio je tokom ceremonije da je Vlada maksimalno posvećena očuvanju sećanja na važne istorijske datume i da izdvaja značajna sredstva za njihovo obeležavanje.

"Pre svega na obeležavanje godišnjica bitaka i događaja, za šta se izdvaja 70 miliona dinara. Daje se 60 miliona za rad udruženja koja neguju tradicije i čuvaju sećanja na te datume i 15,5 milijardi dinara se izdvaja godišnje za ostvarenje prava iz oblasti boračke zaštite", naveo je Stanković.

Boj na Mišaru odigrao se 13. avgusta 1806. godine i bio je prva velika pobeda srpskih ustanika nad regularnim oružanim snagama Otomanskog carstva.

Ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem i istaknutim prvacima poput Jakova Nenadovića, Milana Obrenovića, Sime Markovića i popa Luke Lazarevića, nakon te pobede učvrstili su položaj u oslobođenoj Srbiji i ugrozili status Turaka u okviru Beogradskog pašaluka.

Pretpostavlja se da je srpska vojska u toj borbi imala oko 6.000 pešadinaca i oko 2.000 konjanika, kao i pet topova koji su bili raspoređeni u šancu koji je izgrađen između Save i Jelenačke šume.

Na turskoj strani, koju su predvodili bosanski vezir Sulejman-paša Skopljak, Sinan-paša Sijerić, Ali-paša Vidajić, Mehmed-beg Kulenović i ostale istaknute bosanske vojskovođe, bilo je oko 40.000 vojnika, konjanika i artiljerije.

Nakon nekoliko neuspešnih frontalnih juriša na srpske položaje Turci su izgubili inicijativu i zastali sa napadima.

Karađorđe je to iskoristio i poslao srpsku konjicu, podeljenu u dve grupe pod vođstvom popa Luke Lazarevića i Lazara Mutapa, da istovremeno napadnu Turke ispred šanca s leđa i protivničku artiljeriju i vezirov štab.

Iznenađenje je bilo potpuno zbog čega je Karađorđe odlučio da se otvore vrata šanca i da srpska pešadija krene u napad.

Celodnevna bitka je bila završena u predvečerje velikom srpskom pobedom, a austrijski posmatrači sa druge strane Save procenili su da su Turci izgubili između 1.200 i 3.000 ljudi. Poginuli su Sinan-paša iz Goražda, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidajić iz Zvornika, njegova dva sina i mnogi drugi, a Srbi su zaplenili veću količinu oružja, municije, konja, volova i odela.

Teške gubitke Turci su pretrpeli i prilikom povlačenja u Bosnu, jer su ih u šumi Kitog napali Stojan Čupić i Miloš Pocerac koji su, u više uzaštopnih borbi, ubili oko 2.000 Turaka. 

Velika pobeda na Mišaru kao rezultat imala je odluku Porte da počne pregovore sa ustanicima o miru, uz posredovanje Austrije i Rusije.

Ponuđen je i ferman kojim je Srbima data amnestija za tri godine ustanka a izražena je i spremnost da im se odobri autonomija, ukoliko se obavežu na vernost centralnim turskim vlastima i plaćaju godišnji danak.