Opasnost od prevelike upotrebe antibiotika

Direktor Klinike za infektivno-tropske bolesti Srbije prof. dr Dragan Delić kaže da je upotreba antibiotika danas preširoka i neopravdana, što otvara vrata razvoju pojedinih bakterija.

"Od 1996. do 2005. godine u SAD je za 300 odsto povećana učestalost infekcija sa klostridijom dificile. Slična situacija je u Kanadi i u Evropi, tako da danas govorimo o globalnoj epidemiji", rekao je Delić gostujući u Dnevniku RTS-a.

Delić je objasnio da je ta bakterija otkrivena 1935. godine, ali da se kao i svi mikroorganizmi menja.

Kako je rekao, poslednjih godina su dokazani neki novi sojevi ove bakterije koji su patogeniji, rezistentni na antibiotike, i koji daju dosta težu kliničku sliku sa mnogo komplikacija.

Direktor Klinike za infektivno-tropske bolesti kaže da je taj problem uočen u maju 2011. godine.

"Infektolozi Klinike su se okupili na stručnom sastanku, pozvali smo epidemiologe i mikrobiologe. I posle tog sastanka mi smo formulisali zaključke. Ukupno je bilo 24 predloga kako kontrolisati klostridijum dificile infekciju u Srbiji", rekao je Delić.

Kako je istakao, to je upućeno sam svima, od zdravstvenih ustanova stacionarnog tipa, do Ministarstva zdravlja, "tako da su svi manje-više upoznati sa tim upozorenjem".

"Nama je bilo jasno da se nešto dešava. Mi svake godine pravimo godišnji izveštaj i pratimo broj obolelih. U 2010. godini mi smo na našoj klinici lečili 170 bolesnika, 2011. je to već bilo 216, a prošle godine 248 bolesnika", rekao je Delić.

Posebno ugrožena starija populacija 

Profesor Delić objasnio je da je najčešće reč o starijoj populaciji, koja je obično prethodno imala neke operacije.

"Znači imali su već neku tešku bolest, tešku operaciju, plus godine, plus jedna dijareja koja znači po dvadesetak tečnih stolica u toku dana sa povišenom temperaturom. Smrtnost u svetu se zbog toga kreće oko sedam odsto, a kod nas oko osam odsto", ističe Delić.

Kako je rekao, prosečna starost našeg bolesnika je 67 godina, a oni koji su preminuli imali su u proseku 75 godina.

"Sve infekcije pa i ova infekcija su naša realnost. Mi ne možemo da zaboravimo da postoji svet mikroorganizama. Mi se uvek iznenadimo kada se nešto desi, ali infekcije su nešto što je sastavni deo našeg života", naglašava Delić.

Direktor Klinike za infektivno-tropske bolesti kaže da po zakonu, svaka stacionarna zdravstvena ustanova mora da ima komisiju za intrahospitalnu infekciju u kojoj su najobrazovaniji epidemiolozi.

"Te komisije moraju da se reaktiviraju i da rade na prevenciji intrahospitalnih infekcija.

Intrahospitalne infekcije su naša realnost. U najboljim svetskim bolnicama zapada, pet do deset odsto bolesnika koji legne u neku ustanovu da se ispita dobije neku infekciju", kaže Delić.

Manje infekcija uz prevenciju

Profesor ističe da će infekcije postojati sve dok postoje bolnice, a da mi možemo preventivnim merama redukovati infekcije za jednu trećinu.

Govoreći o novom korona virusu, Delić je objasnio da je od 1990. godine otkriveno oko 30 novih infektivnih agenasa.

"Korona virus do sada je bio svojstven za slepe miševe, znači za životinje. On je očito mutirao i preskočio barijeru vrste. Ušao je u humanu populaciju i sada daje teške respiratorne infekcije sa smrtnim ishodom, i to su prošle godine objavile kolege u Saudijskoj Arabiji", ističe Delić.

Kako kaže, te infekcije se teško mogu sprečiti, ali preventivnim merama, vakcinama i ličnom higijenom možemo smanjiti učestalost infektivnih bolesti.