Kada "Fejsbuk" postane zavisnost

Sve je duža lista zavnisnosti savremenog čoveka, od kojih su mnoge i bizarne, kao što su zavisnost od solarijuma, pirsinga, estetske hirurgije. U svetu mnogo ranije, a kod nas pre nekoliko godina, pojavila se i zavisnost od društvenih mreža, pre svih Fejsbuka. Nekoliko desetina, uglavnom mladih u Srbiji, već se zbog toga lečilo.

Danilo Gligorović ima 18 godina i više od 700 prijatelja na Fejsbuku. Dnevno na toj društvenoj mreži provodi oko tri sata, pa se smatra umerenim korisnikom.

"Dopisujem se, a kad mi je dosadno odigram neku igricu. Postoji i korist od Fejsbuka. Na primer, u odeljenju imamo grupu na fejsu. Na njoj razmenjujemo informacije u vezi sa školom, kontrolnim, šta treba da se uči", priča Danilo.

Oni koji misle da im deca na Fejsbuku dnevno provede onoliko vremena koliko sede ispred kompjutera ili lap-topa, često nisu u pravu, jer i većina telefona novije generacije može da se poveže na internet.

Trenutak koji je za uzbunu je onaj kada dete počne da zanemaruje prijatelje i obaveze i kada, najčešće devojke, počinju da se goje.

Milan Radovanović iz defektološkog savetovališta "Entera" kaže da se zavisnost od Fejsbuka najviše primećuje na početku drugog polugodišta, kad roditelji saznaju za veliki broj izostanaka.

"Kada pitaju dete gde je bilo, ono kaže u internet kafeu na 'Fejsu'", objašnjava Radovanović.

Stručnjaci podsećaju da je neposredna komunikacija nezamenljiva, a virtuelna puna mana.

"Virtuelna komunikacija je znatno siromašnija od komunikacije licem u lice. Tu ne postoje nikakvi znaci neverbalne komunikacije. Drugačije je kuckati, a drugačije pričati", naglašava psiholog Dragan Popadić. 

Za lečenje ove zavisnosti potrebno je najmanje godinu dana. Posle toga, sledi duži period tokom kojeg se pacijent navikava na umereno korišćenje društvenih mreža koje ga neće izopštiti iz realnog života.