Teži put do elite

Tek svaki četvrti tinejdžer u Nemačkoj iz porodice sa nižim obrazovanjem, smatra da se trud i rad na kraju isplate, rezultati su istraživanja instituta Alenzbah. Situacija u Srbiji još je pesimističnija - studija o socijalnoj pokretljivosti Instituta za sociološka istraživanja pokazuje da deca radnika najčešće ostaju radnici, dok u visoki sloj gotovo isključivo ulaze oni čiji su roditelji pripadnici elite.

Kako se uspeti uz društvenu lestvicu, postaje sve veća enigma.

Dok je pre 20 godina svaki treći pripadnik najvišeg sloja bio sin poljoprivrednika, danas je to tek svaki dvanaesti. Četrdeset odsto tog društvenog sloja ove godine čine potomci pripadnika iste klase - deca preduzetnika, direktora ili političara.

Istovremeno, broj fakultetski obrazovanih poreklom sa sela od 1989. godine se prepolovio -rezultati su analize Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.

Pojačana trka za indeksom je ustvari takmičenje unutar iste klase.

Sociolog Slobodan Cvejić kaže kad pogledate ko učestvuje u tom uvećanju vi vidite da nadproporcionalno više deca iz srednjih i viših klasa ulaze u visoko obrazovanje, formiraju to uvećanje, nego deca iz nižih klasa.

"S druge strane imate obrnut trend na tržištu rada gde se reprodukuju klase tu već možete jasnije da vidite da onaj kome je niže obrazovanje duže opstaju u statusu nezaposlenosti, teže ga pronalaze, brže ga gube kada dođe do krize", kaže Cvjić.

To što je među studentima sve manje onih koji potiču iz radničke klase sociolozi objašnjavaju i sve učestalijem mišljenjem da diploma ne donosi radnu knjižicu. U Ministarstvu prosvete, međutim, ističu da je obrazovanje jedini sistem koji omogućava prohodnost od dna do vrha.

"Ako mladi ljudi sa područja koja su dalje od cenatara obrazovanja ne shvate da im obrazovanje treba, onda neće imati ni ambiciju, a ukoliko postoji dobra volja, obrazovni sistem je tako koncipiran, on je i pravedan i još uvek itekako otvoren za sve i ima svoj kvalitet", navodi ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Dok je nekada postojalo obrazovanje uz rad, pa se uz društvenu lestvicu moglo preko školovanja koje omogućava preduzeće, danas je ta profesionalizacija mnogo jednostavnija.

Profesor Zoran Stojiljković s Fakulteta političkih nauka kaže da imamo sve nekvalifikovaniju snagu kroz takozvanu "mekdonaldizaciju".

"Znači, vama sad trebaju priučeni radnici koji po 10-12 sati rade taj posao koji je elementaran i tu niko nema interes da vas dodatno osposobljava, jedino što imate zanimanja da vas neko dodatno osposobljava jeste za top menadžment za one koji su na mestima za koje traže specijalna znanja", kaže Stojiljković.

Klasno zatvaranje pojačano je ekonomskom krizom, a dodatno raslojavanje karakteristično je za period tranzicije. Pojedini analitičari već upozovaju da sada stasavaju generacije koje su i siromašnije i manje obrazovane od svojih roditelja.