Kad srce iznenada stane

Kako se boriti protiv fenomena iznendne srčane smrti, koji u Americi svake nedelje odnese 12 života, i kako onima koji imaju aritmije omogućiti bolji život? O tome na Samitu evropskog udruženja za srčane aritmije, pored lekara, rešenja traže i ministri zdravlja, predstavnici vlada i ekonomski eksperti.

U osamdeset odsto slučajeva, kod osoba koje umiru iznenada, uzrok je bolest srca za koju nisu znali. Često se dešava zbog fizičkog napora i emocionalnog stresa tokom uobičajnih aktivnosti.

"Vodite računa o iznenadnoj srčanoj smrti. To nije infarkt srca. To je povezano sa srčanim ritmom. Svi su ugroženi i deca, i mladi i stari. I mi te osobe moramo da prepoznamo na vreme. Oni moraju da dobiju pomoć u bolnici, ali i van nje. Za to su nam neophodni spoljni defibrilatori", kaže prof. Anđelo Aurikio, predsednik Evropskog udruženja za srčane aritmije.

Taj aparat utvrđuje prisustvo ili poremećaj srčanog ritma i pomoću električnog udara -elektrošoka, preko spoljašnjih ili unutrašnjih elektroda normalizuje rad srca. Za razliku od nekih bogatijih zemalja, u Srbiji se defibrilator ugrađuje o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje.

Prof. dr Goran Milašinović iz Udruženja kardiologa Srbije, kaže da možemo biti zadovoljni što u Srbiji sedam centara ugrađuje defibrilatore.

"Ono što ne valja je broj defibrilatora, koji mora da se poveća, da stignemo Mađarsku i problem je što ne ugrađujemo najbolje defibrilatore, jer nema novca", dodaje Milašinović.

Od naredne godine ova slika trebalo bi da postane i naša realnost. Inicijativu Udruženja kardiloga Srbije podržalo je, uoči Samita, Ministarstvo zdravlja.

U nekoliko gradova, na javnim mestima gde se okuplja najviše ljudi, ali i dešavaju iznenadne smrti, biće postavljeni aparati koji mogu da znače život.

Milašinović objašnjava da su to aparati veoma brzo mogu da aplikuju elektrošok. 

"Kada neko izgubi svest zato što mu je srce stalo treba proceniti da li je to zbog zastoja, pritiskom na puls, i onda brzo primeniti elektrošok, jer su posle sve šanse izgubljene, jer ako vratimo srčani rad reanimaciojom, ne možemo mozak da vratimo", kaže Milašinović.

Ukoliko neko zbog srčanog zastoja izgubi svest, šansa da preživi na putu do bolnice je samo pet odsto, ali se ta šansa povećava za 30 odsto ako postoji sistem spoljnih defibrilatora.