Spomenici NATO bombardovanju

Bombardovanje je trajalo 78 dana i to je jedini precizan podatak. Svi ostali su okvirni. Ni dan-danas ne zna se tačan broj žrtava, procene se kreću od 1.200 do čak 2.500. Zato i ne čudi što ne postoje ni precizni podaci o ukupnoj materijalnoj šteti nanetoj Srbiji.

Tadašnja vlast procenila je da su gubici 100 milijardi dolara i zatražila nadoknadu od članica NATO-a. Kako su došli do tog iznosa pitali smo ministra infrastrukture, koji je posle bombardovanja bio na čelu Direkcije za obnovu zemlje. Međutim, iz kabineta ljubazno su nas obavestili da ministar "nije u prilici" da nam odgovori na ta pitanja.

Godinu dana posle bombardovanja, ekonomisti tada ekspertske grupe G17 štetu su procenili na oko 30 milijardi dolara. Jedan od autora studije "Završni račun" Mlađan Dinkić objašnjava da se do tog podatka došlo uobičajenom metodologijom izračunavanja posledica prirodnih katastrofa i ratova, ali ne ume da objasni kako se podaci G17 i vlasti iz 1999. toliko razlikuju.

"Obe sume su ogromne imajući u vidu da je 2000. godine naš ukupan bruto domaći proizvod iznosio četiri milijarde dolara, što znači da je to bilo višestruko više od celog jednogodišnjeg nacionalnog proizvoda Srbije", objašnjava Dinkić.

Na iste podatke o šteti, 30 milijardi dolara, nedavno se pozvao i ekonomski strateg jedne opozicione partije.

"Izračunali smo da je direktna šteta oko 4,5 do 5 milijardi dolara, indirektna oko 26 do 30 milijardi, a ona u sebe uključuje gubitak ljudskog kapitala od oko 3 milijarde dolara, izgubljeni društven iproizvod od oko 23 milijarde dolara, a procenjuje se i da je zbog bombardovanja 600 hiljada ljudi izgubilo posao", kaže potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović.

Podseća i da na sve to treba dodati 10 milijardi dolara tzv. ekološke štete.

Precizne podatke nemaju ni u Direkciji za imovinu Srbije, ali kažu da ista šteta 1999. godine i danas, ipak – nije ista.

"Mislim da je trenutno sada taj iznos bliži gornjem iznosu iz prostog razloga što ruševina godinama propada i samim tim 1999. godine to je bila jedna visina štete, a danas, plašim se, bitno drugačija", kaže pomoćnik direktora Direkcije Srboljub Panić.

Spora obnova

U studiji Grupe 17 navodi se i da je tokom prve godine obnovljeno samo pet odsto uništenog i da će, ako se obnova nastavi tim tempom, sve biti završeno tek 2019. Međutim, ni danas, 2012. ne može se reći da su obnovljene dve trećine, iako su neki članovi Grupe 17, koji su 2000. kritikovali brzinu obnove, posle toga godinama bili u vlasti.

"Nažalost, tempo izgradnje infrastrukture u Srbiji je nedopustivo spor, uvek za infrastrukturu se izdvaja nedopustivo manje nego što ide za ličnu potrošnju, pa je to razlog što se manje i gradilo i što su veoma sporo porušeni mostovi", kaže Dinkić.

Objašnjava i da je nova vlast posle petooktobarskih promena dobila i donacije koje su utrošene za obnovu uništene energetske infrastrukture i da je to najbrže obnovljeno.

Onim što je urađeno u proteklih 13 godina zadovoljan je i Nenad Popović, koji smatra da je dosta obnovljeno ako se ima u vidu uticaj svetkse ekonomske krize, česte smene vlasti u Srbiji i "agresija kosovskih separatista".

Da još mnogo toga ima da se uradi, svedoče i ruševine u samom centru prestonice, koje ne samo što ruže izgled grada, već podsećaju i na vreme kojeg mnogi ne vole da se sete. Istovremeno, predstavljaju i ekonomski gubitak.

Spomenik kulture – ekonomski gubitak

Ipak, taj problem neće uskoro biti rešen, jer je 2005. godine kompleks zgrada poznat kao Sutjeska 1 i 2 proglašen za spomenik kulture. To obavezuje potencijalnog investitora da i nakon rekonstrukcije mora da sačuva prvobitni izgled građevine. Problem je što, dok je taj zahtev na snazi, investitora neće biti. Dva dosadašnja pokušaja prodaje zgrada su propala, jer niko nije ponudio odgovarajuću cenu. A koji je iznos prihvatljiv za državu – ni to se ne zna precizno.

Zato ekonomisti insistiraju na uklanjanju statusa spomenika kulture, čemu se protive arhitekte koje podsećaju da su te zgrade brend čija vrednost nadilazi nacionalne granice.

Istovremeno, i u Direkciji za imovinu kažu da još nije vreme za prodaju.

"Ekonomska situacija uslovljava manje sredstava u budžetu Srbije koje bi eventualno sama investirala u popravku i sanaciju tih zgrada, a ekonomska situacija, pak, uslovila je drastičan pad vrednosti nekretnina na tržištu, tako da je čak necelishodno u ovom trenutku, ako nije velika nužda, prodavati nekretnine dok se to stanje na tržištu ne promeni", objašnjava Srboljub Panić.

Pojedini strani stručnjaci ukupnu štetu procenili su na oko 60 do 70 milijardi dolara, ali niko ne spominje mogućnost da se Srbiji ta šteta nadoknadi.

Ruševine, na koje smo se već i navikli, tako ćemo gledati dok se srpska privreda ne oporavi.

A prognoze kažu da to možemo da očekujemo tek sredinom ovog veka.