Milion novih Nemaca

Između 2002. i 2009. godine gotovo milion ljudi stranog porekla uzelo je nemačko državljanstvo, među njima najviše je Turaka, iza kojih slede Srbi, Crnogorci i osobe sa Kosova. Radi se o 967.860 ljudi stranog porekla, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

"To je enormno velik broj, koji pokazuje da je Nemačka veoma otvorena zemlja", izjavio je demohrišćanski političar Johanes Zinghamer, ocenivši da podatak dokazuje da svako ko se želi integrisati u nemačko društvo i zatraži nemačko državljanstvo to i dobije.

Gotovo trećina "novih Nemaca" ima turske korene, odnosno njih 309.346, ali je zabeleženo da sve manje Turaka predaje zahtev za nemačko državljanstvo.

Drugi na spisku od 25 nacija su ljudi poreklom iz Srbije, Crne Gore i sa Kosova, kojih je bilo 61.936. Slede Iranci, Poljaci, Rusi i Iračani. Tu su još Avganistanci, Marokanci, Ukrajinci, Izraelci i drugi. Prema navodima nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova bilo je i 9.646 ljudi bez ikakvog državljanstva.

"Novim Nemcima" su kao mesto boravka atraktivniji zapad i jug Nemačke, nego njen istok.

Međutim, za razliku od Zighamera, koji hvali rezultate u prihvatanju stranaca u nemačko državljanstvo, drugi političari upućuju jasne kritike. Među njima je i lider Stranke zelenih Džem Ezdemir, dete turskih gastarbajtera.

Ezdemir je rekao da je Nemačka, i pored milion novih državljana, još na dnu liste evropskih zemalja što se tiče primanja u državljanstvo i da konstantno opada broj ljudi koji žele da postanu državljani Nemačke.

"Jedan od razloga je Zakon o državljanstvu, koji osim u izuzetnim slučajevima ne dopušta dvojno državljanstvo", izjavio je Ezdemir.

Opozicija traži reformu Zakona o državljanstvu, ali vladajuća Demohrišćanska unija to odbacuje. Ta partija je svojevremeno zahtevala stroži zakon, pa je 2000. godine u Nemačkoj ukinuto pravo na dvojno državljanstvo.