Idite u Luksemburg!

Kancelarija francuskog predsednika Nikole Sarkozija odbacila je, kao neprihvatljive, kritike koje je Evropska komisija iznela zbog politike koju njegova zemlja sprovodi prema Romima, a za koju francuske vlasti kažu da je "dobrovoljna repatrijacija".

Sarkozi je predložio evropskoj komesarki Vivijan Reding, koja je kritikovala Pariz zbog proterivanja Roma, da ih primi njena zemlja, Luksemburg.

Kako su ispričali senatori, posle ručka sa šefom države, Sarkozi je ponovio da su se "samo primenjivali evropski propisi, francuski zakoni i da nema aspolutno ničeg što bi se zamerilo Francuskoj" po pitanju Roma, kao i da "nema nikakvih problema da ih primi Luksemburg, ako želi".

"Rekao je da je naša politika dobra i da je skandalozno da Evropa tako govori o onome što radi Francuska, rekao je senator Brino Sido iz Sarkozijeve stranke Unija za narodni pokret.

Drugi senator Mišel Uel potvrdio je da je Sarkozi kazao da "evropska komesarka živi u Luksemburgu koji je veoma blizu Francuske i da će biti veoma srećan ako Luksemburg može da prihvati neke Rome".

Evropska komesarka za pravosuđe i osnovna prava Vivijan Reding zapretila je Parizu tužbom pred Evropskim sudom pravde, zbog nepoštovanja evropskih zakona i ocenila francusko proterivanje Roma kao "sramno".

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo lično je podržao Redingovu, ali se distancirao od njenih aluzija na deportacije tokom Drugog svetskog rata.

"Redingova nije htela da pravi paralelu između onoga što se dogodilo tokom Drugog svetskog rata i sadašnjeg perioda", rekao je Barozo novinarima u Briselu.

Povodom pretnji Redingove da će protiv Francuske biti pokrenut postupak, Barozo je kazao da komesarka ima "punu podršku" Evropske komisije i njegovu "ličnu" podršku, kao predsednika te organizacije.

Današnji samit Evropske unije u Briselu, obeležila je rasprava šefova država i vlada o kontroverznoj politici Pariza prema Romima i spor Francuske sa Evropskom komisijom, koja je zapretila da će to pitanje izneti pred Evropski sud za ljudska prava.

"Ko je odgovoran? Svi mi. To je odgovornost čitave Evropske unije. Problem isključenja Roma nije samo problem Francuske, već veoma ozbiljan i delikatan problem Evropske unije u celini", rekao je Jirži Buzek, predsednik Evropskog parlamenta.

"To je problem između Francuske i Evropske komisije i ne uključuje Luksemburg ni na koji način. Ne želimo da dolivamo ulje na vatru", navodi Žan Aselborn, ministar spoljnih poslova Luksemburga.

Redingova u ime Evropske komisije?

Portparol vlade Francuske Lik Šatel rekao je da je neprihvatljivo upoređivati današnju situaciju sa jednim tragičnim periodom u našoj istoriji, kao što je to učinila Redingova, javio je AP.

"Bojim se da će takvi stavovi samo produbiti jaz Francuza i evropskih institucija", kazao je Šatel, koji smatra da je Redingova, kada je to rekla, izražavala svoje sopstveno mišljenje. Međutim, portparolka Evropske komisije Pija Arenkilde rekla je da je Redingova govorila u ime čitave Evropske komisije.

Jedan visoki zvaničnik predsedničke palate, koji je, u skladu sa politikom kancelarije, želeo da ostane anoniman, rekao je da Francuska ne želi svađu sa Evropskom komisijom, ali da su neki njeni komentari, jednostavno, neprihvatljivi.

Deportacija Roma u Rumuniju i Bugarsku sprovodi se u okviru Sarkozijeve operacije protiv kriminala i ilegalne imigracije. Francuske vlasti su nedavno zatvorile preko 100 ilegalnih prihvatilišta za Rome i deportovale više od 1.000 Roma, uglavnom u Rumuniju, nakon što je Sarkozi rekao da su romska naselja izvori kriminala, kao što su šverc i eksploatacija dece.

Sarkozijeva politika prema Romima podelila je čak i njegovu vladu, pa je tako premijer Fransoa Fijon jasno stavio do znanja da mu se ne sviđa grubo dovođenje stranaca u vezu sa kriminalom, dok je ministar spoljnih poslova Bernar Kušner razmišljao o podnošenju ostavke.

Prema pravilima Evropske unije, država može deportovati ljude koji borave u zemlji najmanje tri meseca bez posla ili žive od socijalne pomoći. Oni mogu biti proterani posle tri meseca od dolaska i ako se proceni da predstavljaju pretnju po javnu bezbednost.

Francuska tvrdi da apsolutno poštuje evropski zakon i da se u većini slučajeva radi o dobrovoljnom deportovanju.

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazali su da javnost podržava Sarkozijevu politiku, budući da je 48 odsto učesnika ankete, sprovedene 24. i 25. avgusta, odgovorilo da se slaže sa merama vlade, dok je 42 odsto bilo protiv.