Razvod na belgijski način?

Ni tri meseca posle izbora na kojima su pobedili flamanski nacionalisti, Belgija nema vladu. Flamanski i valonski političari ne mogu da izglade neslaganja i pomire zahteve dve etničke zajednice, pa su ponovo aktuelne priče o mogućoj podeli države.

Iako je valonska plemkinja je u srećnom braku sa prestolonaslednikom Belgije, brak Valonaca i Flamanaca je na klimavim nogama praktično još od stvaranja kraljevine pre gotovo dva veka, uprkos tome što je državna krilatica - jedinstvo stvara snagu.

Kao da se ne razumeju, pošto Valonci govore francuski, a Flamanci holandski. Problem, naravno, nije samo jezik.

"To je problem raznolikosti, razvitka i konkurentnosti privreda Flandrije, Brisela i Valonije", kaže Iv Leterm, belgijski premijer u ostavci.

U početku je Valonija bila bogatija i naseljenija. Situacija se preokrenula pre četiri decenije, kada je Flandrija postala jedan od najbogatijih regiona u Evropskoj Uniji i radije bi sama da raspolaže bogatstvom, što bi ugrozilo kasu Valonije.

Problemi su se gomilali. Propao je i poslednji pokušaj valonskog socijaliste Elija di Rupa da se dogovori sa flamanskim strankama da sastave vladu i njegova partijska koleginica poručila je stanovnicima Belgije da se pripreme za moguću podelu. Čini se, međutim, na osnovu anketa, da oni ne misle da bi to bilo dobro.

"Novost u poslednjih nedelju dana je da čak i velike stranke kažu da postoji mogućnost podele Belgije, ali se svi slažu da se time ne bi rešilo pitanje Brisela, jer obe zajednice žele da prestonica bude deo njihove teritorije. Uobičajeni scenario u svakoj demokratskoj državi bio bi da se raspišu novi izbori. Pitanje je, međutim, da li bi to rešilo probleme, jer bi verovatno svi imali približno iste izborne rezultate", navodi Žan Benoa Pile, politički analitičar.

U Belgiji su već navodili razlaz Srbije i Crne Gore i plišani razvod Češke i Slovačke kao moguće modele.

Pravnici objašnjavaju da bi, u slučaju da napusti zajedničku državu, Flandrija bila ta koja bi morala da pregovara o ulasku u Evropsku uniju, Ujedinjene nacije i evrozonu, dok bi Valonija zadržala kontinuitet. Flamanskim nacionalistima zato više odgovara nova reforma države, nego razlaz, pa se pretpostavlja da će se neki dogovor napraviti.

"Pre tri godine trebalo je više od šest meseci da se napravi koalicioni sporazum. Ako se taj rekord sada obori, možda će u igru ući drugi akteri - sindikati, predstavnici krupnog kapitala, možda i spoljni faktor, na primer Evropska unija bi mogla da izvrši pritisak na Belgiju da se formira vlada", navodi Pile .

Belgija, u lošem trenutku po nju, predsedava Evropskoj uniji, a u Briselu su sedišta evropskih institucija, pa se strahuje da bi one mogle da trpe. Strahuje se i za evro, jer je belgijski javni dug, posle grčkog i italijanskog, najveći u evrozoni, a nema ko da donese mere da ga smanji.