Dan sećanja u Nemačkoj

U nemačkom saveznom parlamentu, Bundestagu, povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve holokausta, govor održao 91-godišnji književni kritičar Marsel Rajh-Ranicki, koji je preživeo Varšavski geto.

Rajh-Ranicki, najuticajniji posleratni književni kritičar u Nemačkoj, kao mladić iz jevrejske porodice 1938. je iz Berlina deportovan u Varšavu. Preživeo je Varšavski geto, najveći deo članova njegove porodice stradao je u koncentracionim logorima.

U prisustvu predsednika države Kristijana Vulfa i savezne kancearke Angele Merkel, Rajh-Ranicki je detaljno govorio o vremenu koje je proveo u getu, za koje je već ranije rekao da su ga u životu održali "poezija, ljubav i muzika".

Govoreći, kako je ukazao kao svedok istorije, ne kao književni kritičar i istoričar, o proterivanju i progonu varšavskih Jevreja i o "smrtnoj presudi nacista nad najvećim jevrejskim gradom u Evropi", Rajh-Ranicki je rekao da je "iseljavanje iz Varšave imalo samo jednu svrhu i jedan cilj - smrt".

Na početku vanrednog zasedanja Bundestaga je predsednik parlamenta Norbert Lamert podsetio na jevrejske žrtve genocida, kao i na sve ostale stradale, pripadnike manjina, homoseksualce i invalide.

Sudbinu Marsela Rajh-Ranickog, Lamert je nazvao "simboličnom za iskustva miliona ljudi" u to vreme. Sećanje na žrtve je za Nemačku, "večni zadatak", dodao je Lamert.

Ističući da Nemci moraju "hrabro i angažovano" da se suprotstave svakom desničarskom ekstremizmu, Lamert je rekao da i danas holokaust predstavlja "upozorenje da svi ljudi moraju da žive slobodno i bez straha".

U Nemačkoj se od 1996. godine 27. januara, dan kada su trupe Crvene armije 1945. oslobodile nacistički logor smrti Aušvic, obeležava Dan sećanja na žrtve nacizma.

Ispitivanje javnog mnjenja objavljeno povodom Dana sećanja na žrtve nacističkog genocida pokazalo je da svaki peti mladi Nemac u dobi između 18 i 29 godina ne zna ništa o Aušvicu.

Ali, istovremeno 90 odsto građana Nemačke zna kakav poseban značaj za istoriju ima ovaj koncentracioni logor iz vremena nacističke diktature. Među građanima starijim od 30 godina 95 odsto zna detalje o Aušvicu.

No, na zapadu Nemačke 46 odsto ljudi nije nikada posetilo nijedno spomen-obeležje koja postoje na mestima gde su nekada bili koncentracioni logori. Na nekada socijalističkom istoku zemlje samo 27 odsto ljudi nije nikada bilo na takvom spomen-obeležju.